Nikako u regionu zapadnog Balkana da naučimo da je u našem najvećem interesu da jedni s drugima sarađujemo, a ne da se svađamo. Ne treba biti genijalac da bi se shvatilo da su u trenutnom odmjeravanju snaga između Hrvatske i Srbije po pitanju blokiranja granica u gubitku obični građani - i hrvatski i srpski. I to bez obzira na to ko je u ovoj priči u pravu.
Iako mislim da je u konkretnom slučaju odgovornost za situaciju na strani Hrvatske, a ne Srbije, potpuno je svejedno - štetu će trpjeti i jedni i drugi.
Ista situacija se može vidjeti i na drugom primjeru: bez obzira na to ko je kriv za protekli rat, čak i da je jedna strana kriva sto odsto, a druga čista kao suza, kakva je suštinska razlika? Da li su to onda nevine žrtve rata, poginule na "pravoj strani" manje mrtve? Da li su patnje onih koji su izgubili svoje najmilije manje time što znaju da uteg pravde prebacuje na njihovu stranu? Da li su srušeni gradovi i sela manje razrušeni zato što je istina o ratu na njihovoj strani? Svi mrtvi, sve žrtve, sve ruševine jednako su srušene ma ko bio krivac i ma ko da ih je izazvao.
Uviđate li šta želim reći? Kada dođe do sukoba - bilo političkog, ekonomskog, verbalnog ili oružanog - štetu će jednako trpjeti i prav i kriv, neće biti nikakve razlike. Je li to stvarno toliko teško da shvatimo? Ili našim državama stvarno upravljaju potpune budale?
Bogata i prosperitetna društva su ona koja se dogovaraju. Izbjegavaju svađe i sukobe. Probleme rješavaju dijalogom i razgovorom, a ako to ne ide, imaju sudove, čije odluke bez pogovora prihvataju. I nisu oni nikakvi moralni čistunci. Oni su samo dovoljno pametni da shvate da čak i da su sto odsto u pravu, ako uđu u svađu, trpjeće jednako kao i oni drugi.
Izgleda da su problem Balkana sirove strasti. Uzavri krv, zamrači se pamet, proradi inat. Lupi se šakom o sto, a nivo adrenalina počne da raste. Društvo se naelektrizira, a pogled skreće na "one tamo", svejedno koje. Dinamo - Hajduk, Zvezda - Partizan, Srbija - Hrvatska, pravoslavci - katolici, hrišćani - muslimani... I kad počne krkljanac, više se ne zna ni ko pije ni ko plaća. A posljedice naših "žutih minuta" se poslije popravljaju decenijama.
Ali teško je to nama da shvatimo. Jer baš kad počnemo uviđati da smo okrenuti jedni ka drugima i da jedni bez drugih ne možemo, zatvori se granica, stvore se kolone, zaglave kamioni, pokvari se meso. I Balkanom se počne širiti nesnošljivi smrad.