Institucije BiH, tačnije Ustavni sud, još jednom su pokazale koliko su nezavisne u svom radu i da bez "stranog faktora" ništa ne može da se odluči.
'Ajd što u Ustavnom sudu sjede strane sudije, jer mi valjda nemamo dovoljno stručnih i časnih sudija, ali ni to nije dovoljno, pa i takav sud mora da ide po svoje mišljenje kod OHR-a i OEBS-a.
Sudije Ustavnog suda, svjesne da je član 69 neustavan, peru ruke i traže mišljenje međunarodnih institucija, koje su i nametnule taj član. Nije jasno koji su odgovor sudije očekivale, da će možda međunarodna zajednica reći: "Izvinite, pogriješili smo što smo nametnuli taj član, pa ga sad moramo ukinuti".
Odavno je bilo jasno kakva će odluka suda biti, međutim, pravo pitanje je šta je suština člana 69. On praktično omogućava da Sud BiH, u kojem sjede strane sudije, preko Tužilaštva BiH, u kojem, gle čuda, opet rade i strani tužioci, disciplinuju neposlušne domaće političare.
Niko ne kaže da entitetska tužilaštva i sudovi ne rade kako bi morali, ali ako ta međunarodna zajednica zaista želi iskreno da pomogne, onda mora da krene od temelja. Da radi na razvoju kapaciteta sudstva od prvog stepena, pa sve do Ustavnog suda, a ne da izigrava dežurnog policajca.
Ovako ostaje gorak ukus da je BiH daleko od nezavisne države. Formalno jeste nezavisna, ali suštinski nije. Stranci u BiH imaju moć da odlučuju o svemu i da za svoje odluke, bile dobre ili loše, nikome ne podnose račune. A, oni, koji ovakvu odluku Ustavnog suda smatraju pobjedom, trebalo bi da se zapitaju i razmisle da li se i oni, kad u jednom trenutku ne budu odgovarali politici međunarodne zajednice, mogu lako naći upravo pred tim sudom.