Iako su ga izmislili siromašni, fudbal odavno nije igra siromašnih, ali ovo što su najbogatiji klubovi svijeta zamislili prevazilazi i one najluđe zamisli u kojem pravcu treba da se razvija najvažnija sporedna stvar na svijetu.
Plan 12 klubova da osnuju takmičenje zatvorenog tipa u kojem će igrati oni najbogatiji (ne nužno i najbolji) je smišljen isključivo da se zaradi više novca i ništa više. Oni to, na kraju krajeva, i ne kriju, ali izgovori da ovo rade jer je moderni fudbal zapao u ćorsokak i da više nije interesantan kao nekad, jednostavno ne drži vodu.
Mogu Florentino Perez i Roberto Anjeli koliko hoće da pravdaju ovaj suludi potez, ali znaju oni veoma dobro da pokretačka snaga fudbala nikad nije bio novac, niti će biti, već čista i jednostavna strast.
A ta strast se ne može kupiti, ili je imaš ili je nemaš. Ovih 12 klubova je očigledno više nemaju, jer teško je povjerovati da ne znaju šta rade.
Lionel Mesi bravure na terenu ne izvodi jer ga na to pokreću milioni koje zarađuje, već ljubav ka ovom sportu.
Novac je važan, kažu da baš on pokreće svijet, ali iako je to izlizana fraza, novac nije i ne smije biti najvažniji, pogotovo kada je u pitanju sport. Fudbal ima bogatu istoriju i zbog toga nikada ne smije postati oruđe koje će biti iskorišteno da napravi razliku između siromašnih i bogatih.
Onog trenutka kada nestane i svaka šansa i nada da autsajder može da bude šampion, a šampion da padne u blato, nestaće i najveća vrijednost fudbala i sporta uopšte.
Nema sumnje da će bogati nastaviti onako kako su zamislili, oni ionako već odavno igraju neku svoju igru. Koja je to igra, više nije ni bitno, ali ono što je sigurno jeste da to definitivno nije fudbal. Moderni fudbal, to je već sada svima jasno, ide ka nekim vrstama zatvorenih liga, samo je pitanje koliko će tokom tog procesa njegovog izvornog DNK biti nepovratno izgubljeno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.