Plivanje je u Banjaluci tek počelo da se razvija, a sada je kao hladan tuš stigla vijest da Gradski olimpijski bazen bez veće podrške grada neće moći da funkcioniše.
Sport je prvi koji u ekonomskoj krizi strada, tako je godinama, a izuzetak nisu ni plivački ni vaterpolo klubovi, koji su konačno prije tri godine dobili uslove za vrhunsko bavljenje sportom.
Bio je to praznik za one koji vole sportove na vodi, bilo da žele da se bave profesionalno ili rekreativno sportom, i prilika da se u našem plivanju i vaterpolu napravi korak više. Sve je više mališana koji svakodnevno odlaze na bazen. Neki su prvi put ušli u bazen zato što su željeli da nauče da plivaju, neki zato što su bili oduševljeni Majklom Felpsom, Vanjom Udovičićem i drugim zvijezdama, neki su to učinili iz zdravstvenih razloga, ali svi oni su zavoljeli vodu, sport, vrijedno treniraju, sanjaju medalje i mnogi ih osvajaju. Neki od njih obaraju rekorde, predstavljaju državu na evropskim i svjetskim prvenstvima i na olimpijskim igrama, a uz kvalitetan rad obećavaju i medalje s tih takmičenja.
Nekada su plivači u Banjaluci o ovome mogli samo da sanjaju bez obzira na to koliko su željeli da treniraju ili imali talenta da ostvare vrhunske rezultate. Jednostavno, prave uslove nisu imali. Ali, uz GOB se sve promijenilo. San bi kroz nekoliko godina mogao da se ostvari nekim klincima koji sada svakodnevno idu na treninge, raduju se svakom odlasku na takmičenje i sanjaju nastupe na velikim takmičenjima. A ako se san ne ostvari uvijek će ostati činjenica da su na bazenu bili srećni, da su kvalitetno provodili vrijeme, družili se, ali i da su zdraviji nego što bi možda bili da to nisu činili. Zbog svega toga oni se nadaju da je priča o mogućem zatvaranju bazena samo ružan san i da će kada se probude ponovo skočiti u vodu.