Bosna i Hercegovina bilježi još jedan neslavan rekord. Taksa koju je potrebno platiti za učešće na izborima najskuplja je u Evropi i kreće se do čak 20.000 KM.
Za političke stranke, sitnica, ali za pojedince sa iskrenim namjerama veliki, obično nedostižan iznos, koji ih, sasvim sigurno, sputava da pokušaju dobiti povjerenje naroda i suprotstave se onima koji već više od 20 godina pričaju istu priču.
Aktuelna politika i političke stranke sve su podredili sebi. Pored bezobrazno visokih taksi, nepohodno je prikupiti i nekoliko hiljada potpisa registrovanih birača, koje, gle, čuda najbrže i najlakše mogu sakupiti samo političke partije.
Zar nije normalnije, razumnije i bolje da oni koji misle da mogu dobiti podršku naroda, a iza kojih ne stoje firme u vidu političkih partija, da im bude pružena šansa i da uz sakupljenih nekoliko stotina ili hiljadu potpisa dobiju mogućnost učešća na izborima. Jeste, ali za aktuelnu politiku i političare opasnije, jer rizikuju da tamo neki intelektualac, grupa mladih i obrazovanih umjesto njih zasjednu u poslaničke klupe ili dobiju neki drugi mandat.
Čime su se rukovodili članovi Centralne izborne komisije BiH kada su određivali visinu taksi za učešće na opštim izborima, ako ne željama i strategijom onih koji su ih postavili i koji imaju za cilj da bude što manje onih koji će im se suprotstaviti, ali i onih koji će birati?
Da budemo sasvim jasni, političke stranke koje, usput rečeno, iz budžeta dobiju i do 20 miliona KM godišnje, na sve načine unazad 20 i više godina pokušavaju obeshrabriti ljude da se bave politikom. One iskrene i poštene koji bi da nešto mijenjaju, a kojima aktuelna politička elita to ne dozvoljava.
Ista ona elita koja Boga moli da što manje ljudi izađe na izbore kako bi i u naredne četiri godine i uz podršku svega dvadesetak odsto vjernih birača, dobila još jedan mandat. Biračko pravo, nije samo pravo nego i obaveza i u tom smislu pod hitno, barem dok ne odvojimo žito od kukolja, neophodan nam je zakon o obaveznom izlasku na izbore. U suprotnom slijedi kazna.