Korupcija nam je mati

Ne­će ni­ko od nas, pa ta­ko ni ja, re­ći ne­što no­vo i sen­za­ci­onal­no tvrdnjom da je ko­rup­ci­je uvi­jek, odu­vi­jek bi­lo u ovoj ze­mlji i na ovim pros­to­ri­ma.

Ot­ka­ko zna­mo za se­be, uvi­jek smo mo­gli ne­što, ba­rem si­tno, "uši­ća­ri­ti" ku­po­vi­nom/pro­da­jom na­klo­nos­ti, in­for­ma­ci­je, utje­ca­ja, čak i ne­či­je sre­će i ra­spo­lo­že­nja.

Za­pra­vo, ko­rup­ci­ja je du­bo­ko uko­ri­je­nje­na u na­šem druš­tvu. Od ma­lih no­gu ko­rup­ci­ji uči­mo čak i vlas­ti­tu dje­cu! Ne­gi­ra­te, tvrdi­te da je laž?

Ra­zmi­sli­te, da li ste ika­da, bi­lo ka­da, svo­je di­je­te "za­mo­li­li" da ne ra­di ovo ili uči­ni ono, nu­de­ći mu kao "na­gra­du" za to bom­bo­nu ili čo­ko­la­du?

Jes­te li? Na­ra­vno da jes­te. E to je ko­rup­ci­ja.

Ni­ko od nas na nju ni­je imun. Me­đu­tim, ov­dje se pos­tav­lja je­dno ve­li­ko ALI.

U de­mo­krat­skim, li­be­ral­no ra­zvi­je­nim, otvo­re­nim druš­tvi­ma, ko­rup­ci­ja se sis­tem­ski kaž­nja­va. U Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni ko­rup­ci­ja je pos­ta­la sis­tem.

Ka­da i uko­li­ko ne­kog zva­ni­čni­ka na Za­pa­du uhva­te u ne­če­mu što i iz­da­le­ka upu­ću­je na kor­pu­ci­ju, taj i ta­kav mo­men­tal­no po­dno­si os­tav­ku na fun­kci­ju (sve fun­kci­je) ko­ju obna­ša.

Ka­da u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni po­li­ti­ča­ra uhva­ti­te u ko­rup­ci­ju, i k to­me mu pre­do­či­te do­ka­ze (čak i pra­vo­su­dne!), na vas će se sru­či­ti sva stra­na­čka srdžba, sav gnjev mo­ćni­ka, ko­ji će či­ta­vu kam­pa­nju us­mje­ri­ti na po­ku­šaj va­še dis­kre­di­ta­ci­je i uvje­ra­va­nje ja­vnos­ti da mu je slu­čaj mon­ti­ran!

Mi smo, da­kle, za­is­ta druš­tvo iz­gu­blje­nih lju­di, drža­va-slu­čaj, ko­joj, bo­jim se, ba­rem za­du­go ne­ma pri­je­kog li­je­ka.

U Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni čak i in­sti­tu­ci­je na­mjen­ski osno­va­ne kao agen­ci­je ko­je će se ba­vi­ti is­klju­či­vo i sa­mo tim stva­ri­ma (da­kle, bor­bom protiv ko­rup­ci­je) ne mo­gu, ne zna­ju ili ne že­le da obav­lja­ju svo­ju mi­si­ju.

Pri­mjer je Agen­ci­ja za pre­ven­ci­ju i ko­or­di­na­ci­ju bor­be pro­tiv ko­rup­ci­je, da­kle, in­sti­tu­ci­ja ko­joj i sa­m na­zi­v upu­ću­je či­me bi tre­ba­lo da se ba­vi.

No, šta re­ći, ka­ko to za­mi­sli­ti, šta po­mi­sli­ti na in­for­ma­ci­ju da je ova agen­ci­ja to­kom 2016. ri­je­ši­la tek 18 pos­to pre­dme­ta ko­rup­ci­je ko­je je ima­la u ra­du?!

Sto­ga se, li­čno, oso­bno i per­so­nal­no, uo­pće ne na­dam bi­lo ka­kvom pri­las­ku Evrop­skoj uni­ji čak i na raz­da­lji­nu od ne­ko­li­ko go­di­na do član­stva. Mo­je du­bo­ko uvje­re­nje po­la­zi od to­ga da je ovoj drža­vi i druš­tvu ne­op­ho­dna ve­li­ka i du­bo­ka ka­tar­za, a put Bri­se­la bi­smo mo­gli sa­mo i je­di­no ako ve­li­ki odlu­če da na­ma i ov­daš­njim trži­štem (trži­šti­ma) na­mi­ru­ju ne­ke svo­je ra­ču­ni­ce.