Radnici ergele lipicanera "Vučijak" odlučili su da više ne dolaze na posao jer su, kažu, gladniji od njihovih konja.
Dojadilo im je da više rade džabe, pa su odlučili da lipicaneri, nekadašnji ponos Prnjavora, ostanu na brigu bog zna kome. Tako će biti, tvrde, sve dok im neko od nadležnih ne isplati bar neku platu, i tako ih vrati na posao.
Ovaj, neuobičajeni potez radnika mogao bi da predstavlja uvod u kraj `Vučijaka`, čija sudbina, već više od decenije, ukazuje na bolne transformacije našeg društva. Prvo, ergelu je zahvatio rat, pa su radnici radili džabe, jer nije ni imao ko da ih plati. Kad je došla privatizacija, dio vlasništva je za sitne pare preuzeo Petar Dušanić, biznismen lokalnih okvira i velike ambicije, valjda da čitavom Prnjavoru pokaže ko ima najbolje konje. Bez jasne vizije razvoja, Dušanićevo gazdovanje potrajalo je koliko i njegov poslovni uspon - dakle, kratko. Država je, u međuvremenu, ispala veći konj od lipicanera, jer joj je Dušanić, kad je vidio da mu ergela, u suštini, i ne treba, za dobre pare prodao svoje akcije.
Od tada pa do danas niko od nadležnih nije se dosjetio šta treba činiti sa konjima i ljudima, koji `Vučijak` drže na životu. A, ako smo već toliko nesposobni, 'ajde, neka nam ovo posluži kao zadnja opomena, prelomimo stvar i - zatvorimo ergelu.