Entitetska ministarstva zdravlja zadnjih godina značajno ulažu u medicinsku opremu, tako da se, po ovom pitanju, u bolnicama i kliničkim centrima stanje popravilo. Pohvalno je što su ministarstva prepoznala problem i što strategiju razvoja planiraju na opremi i dobroj dijagnostici, ali posljedice neulaganja u opremu dugi niz prethodnih godina i danas se osjećaju, i teško je za kratko vrijeme bitnije promijeniti sliku u bh. bolnicama.
Pojedine bolnice još koriste aparate koji su stari i preko 30 godina, a dosta opreme im i nedostaje.
Vidljivo je da postoje i velike razlike u opremljenosti ustanova. Tako je u Opštoj bolnici "Prim. dr Abdulah Nakaš" u Sarajevu oprema prilično amortizovana i stara preko 30 godina, dok je opremljenost kliničkih centara u Tuzli i Sarajevu na zavidnom nivou.
Ista je situacija i u Republici Srpskoj, gdje su Klinički centar Banjaluka, te bolnice u Gradišci i Doboju značajno obnovile opremu i mogu se pohvaliti kvalitetnom i savremenom opremom, dok u Kliničkom centru Istočno Sarajevo nemaju dovoljno ni računara, oprema je stara, uglavnom porijeklom iz raznih donacija, a neke značajne uređaje uopšte nemaju.
Očigledno je da je KC Istočno Sarajevo pripao "manji dio kolača" od korejskog kredita, koji je iznosio oko osam miliona dolara. Ali uskoro se očekuje drugi korejski kredit, pa je za očekivati da veći dio njega pripadne ustanovama koje još koriste instrumente spremne za muzej.