Rezultati analiza politike stipendiranja bh. studenata i učenika pokazali su još jedan krah moralnih principa i zakonskih načela u našoj zemlji.
Naime, kako je utvrdio nevladin sektor, oni koji s knjigom pred očima "griju stolicu" radi svoga napretka i napretka države u kojoj žive, već se pri obrazovanju suočavaju s nepravdom, jer njihova marljivost i rezultati nisu jedini kriterijum pri dobijanju finansijske pomoći.
U Centrima civilnih inicijativa (CCI) utvrdili su da, pri dodjeli stipendija, potvrda socijalnog statusa učenika i studenata često nije bila validna, čime je još jednom potvrđeno da je u našoj zemlji "božji dar" biti dijete bogataša.
Ispostavilo se da biti potomak finansijski imućnijih roditelja nije samo privilegija pri kupovini svega što ima svoju cijenu, već da je, što je deblji novčanik, kraći i lakši put do diplome.
Koliko će talentovanih tinejdžera zbog ovakvih u najmanju ruku čudnih aršina vlasti ostati bez ispunjenih snova, teško je reći.
Međutim, poznajući stopu kriminaliteta u našoj zemlji, nije teško zaključiti da je mnogo onih koji isključivo zbog besparice nikada neće postati akademci.
Neka ovako zabrinjavajuće činjenice idu na savjest onima koji raspolažu našim parama, mada samo najveći optimisti mogu pomisliti da će se neko na bilo kojem nivou vlasti, odgovoran za dodjelu stipendija, ražaliti na nečiju nesreću. Zašto da im bude žao, kada su svoju djecu vjerovatno iškolovali, ali i zaposlili? Ne kaže naš narod zalud: Sirotinjo, i bogu si teška.