Okružno tužilaštvo u Banjaluci zbog nedostatka dokaza odustalo je od krivičnog gonjenja poznatog kriminalca Gorana Pećaranina iz Beograda, pa je banjalučki Osnovni sud bez mogućnosti izbora ovom osuđeniku vratio sve stvari koje su oduzete tokom istrage.
Možda ništa i ne bi bilo sporno da se među vraćenim stvarima nije našao i jedan auto - folksvagen pasat, sa prepravljenim brojem šasije, a za kojim je tragala i međunarodna osiguravajuća agencija iz Norveške.
Da li je u pitanju propust ili ne, neka utvrde nadležni, no jedno je ipak jasno, da su pravo i pravda dva potpuno različita pojma.
Prema pravu (i banjalučkom tužilaštvu) ukoliko tužilac tokom istrage oduzme od kriminalca neke stvari, posebno one koje su ukradene, a kasnije odustane od daljeg krivičnog gonjenja, na zahtjev kriminalca sve stvari oduzete u toj istrazi se vraćaju nazad, kao da se ništa nije desilo. Obrazloženje bi bilo da nije dokazana ni osnovana sumnja da je osumnjičeni počinio krivično djelo, pa bože moj, s obzirom na to da je pošten, onda mu sve oduzeto u istrazi pošteno treba i biti vraćeno nazad.
No, iako tu i tamo sporija, pravda kaže, ako ste već priveli kriminalca koji je poznat po krađama auta, pa mu pored ostalih stvari oduzmete i pasat sa prepravljenim brojem šasije i za kojeg imate pismenu potvrdu da ga potražuje međunarodna osiguravajuća agencija, onda ćete učiniti apsolutno sve da taj auto ne dođe ponovo u ruke kriminalca.
Možemo samo zamisliti izraz na licu Norvežana nakon što su ih obavijestili da je njihov auto jedan sud, tamo negdje u BiH, vratio kriminalcu koji ga je ukrao. No, možda i nije bilo izraza čuđenja, jer ovo je ipak Balkan.