Bez obzira što dugogodišnja reforma pravosuđa u BiH još nije stvorila efikasan sistem, to nije opravdanje za sve neuspjehe tužilaštava u BiH. To važi i za Kantonalno tužilaštvo u Sarajevu na čijem je čelu Branko Šljivar. On smatra da tužioci moraju više, bolje i hrabrije raditi.
Uvođenje sistema ocjenjivanja rada moglo bi biti rješenje za pasivnost prvenstveno tužilaca, a samim tim bi bila povećana i efikasnost pravosudnih institucija. Trenutno su tužioci izvan kontrole. I oni su ljudi, pa zašto neko ne bi provjerio kako postupaju po krivičnim prijavama.
Da li se, na primjer, radije opredjeljuju da rješavaju kriminal na nivou krađe mobilnih telefona ili ne prezaju ni od složenih slučajeva pljačke u privatizaciji? Da li su odbacili neku krivičnu prijavu zbog nedostatka dokaza ili u stvari nisu imali hrabrosti da optuže nekog na visokoj poziciji u vlasti?
Zašto se u sudovima o zakonitosti štrajka radnika odlučuje za svega nekoliko dana, a kada su u pitanju tužbe radnika čeka se više od godinu da bude zakazano prvo ročište.
Ovakvu i brojne slične kontrole mogla bi da obavlja grupa priznatih i nekompromitovanih pravnika, po nezavisnosti slična revizorima. Za razliku od finansijske revizije, revizori u pravosuđu trebalo bi da imaju i nadležnost za izricanje sankcija i unapređenja, da se ne bi desilo da rade uzaludan posao koji na kraju zavisi od tužilaštava.
Svi čestiti, stručni, vrijedni i hrabri nosioci pravosudnih funkcija u BiH (jednom od takvih inicijali su B.M. i državni je tužilac) imali bi koristi od ovakvih kontrola. Kao i kompletno bh. društvo.