Priča se da se prije nekoliko dana na jednoj livadi u Mahovljanima, uz jake, čudne zvukove spustio leteći tanjir. Narod ko narod: okupilo se i staro i mlado da vidi neidentifikovani objekat s tuđeg svijeta.
Iz letjelice, kroz prozor, viri nekoliko "zelenih", a neka djevojčica od desetak godina pokušava da ih fotografiše telefonom, dok se par starijih mještana krsti i pita se da li je to došao sudnji dan.
Nezapamćena drama trajala je dvadesetak minuta, dok neko iz mase ne povika: "Ljudi, eno aviona, spušta se na naš aerodrom. Šta je ovo danas, sve čudo do čuda?!"
Masa mještana okreće leđa letećem tanjiru i potrča prema pisti, jer se svaki dan avion ne viđa. Šalu na stranu, jer situacija na banjalučkom aerodromu više je žalosna nego smiješna.
Kada sam prošle sedmice od jedne zaposlene na banjalučkom aerodromu zatražio da mi dostavi podatke o broju putnika koje su imali prošle godine, rekla mi je da ću odgovor dobiti sutradan, jer treba da poleti avion za Beograd, pa imaju posla. To im je, inače, jedini let tokom dana.
Istina, sutradan sam dobio odgovor, u kojem se navodi da su imali manje putnika nego godinu ranije, ali za to postoji i "objašnjenje". Naime, putnički avioni s Mahovljana od prošle godine polijeću samo za Beograd, jer je "BH Airlines" obustavio redovnu liniju za Cirih.
Ruku na srce, matematički posmatrano, broj kompanija koje lete iz Banjaluke srezan je sa dvije na jednu, što je, ako ćemo biti ironični, pad od 50 odsto. Dakle, uvažimo objašnjenje, ljudski je praštati.
Ali, kako oprostiti rukovodstvu banjalučkog aerodroma koje je godinama "u stalnim pregovorima sa zainteresovanim kompanijama"? Uozbiljite se, ljudi, mi vas plaćamo! Omogućite nam da letimo iz Banjaluke!
Svojevremeno je nekadašnji direktor banjalučkog aerodroma izustio rečenicu da bi od letova niskobudžetne kompanije "Wizz Air", kada bi bili uspostavljani iz Banjaluke, koristi "eventualno imali naši građani", ali ne i aerodrom. Ne bih ja tu ništa dodavao, ovim je rečeno sve.