"Zvala me gazdarica. Moram da se vratim na posao, iako Nikola ima samo šest mjeseci. Najgore mi je što ga još dojim, ali ako bude baš plakao, kad budem na poslu, neka ga muž donese u salon, pa ću ga tamo nahraniti. Šta da radim, moram, bolje i to nego da me otpusti. Ali dobro je što ću raditi samo četiri sata, neću puno radno vrijeme."
Ovako je moja komšinica Maja, frizerka, u nekoliko kratkih rečenica opisala ponašanje svog poslodavca, nažalost jednog od mnogih u RS, koji prisiljavaju svoje radnice da se vrate s porodiljskog odsustva mnogo prije nego što bi trebalo.
Iako je pokušala da objasni gazdarici da doji malog Nikolu i da ne može tek tako da ga ostavi, šefica je bila jasna i neumoljiva - ako ne može početi raditi moraće je otpustiti i zaposliti drugu radnicu, "kojih, hvala bogu, ima koliko hoćeš".
Ovako bezobrazno i samovoljno se ponaša 80 odsto poslodavca u RS, kažu u sindikatu, a krive su, poručuju, samo porodilje jer, eto, boje se da ih prijave nadležnim institucijama i traže odštetu na sudu.
Da, krive su porodilje što žele da imaju djecu i porodicu i što žele da žive kao normalni ljudi u tamo nekoj normalnoj zemlji.
To što prisiljavaju porodilje da se vrate ranije na posao samo je jedna od zloupotreba kojih su se dosjetili poslodavci. Druga zloupotreba je što su pronašli rupu u zakonu preko koje zarađuju na mladim majkama.
Onda i ne čude podaci koji govore da će u BiH nestajati manji gradovi, da će nas biti sve manje i da ćemo biti sve starija nacija.