Često posvađani bh. politički lideri, koji se konfrontiraju različitom vizijom ekonomskog razvoja, budućnosti zemlje i njenog unutrašnjeg ustrojstva, u pravu su u jednom: Bosnu i Hercegovinu od rata do danas, uz mnoge časne izuzetke, pohodili su i razni svjetski hohštapleri i skorojevići, koji svoju nedokazanost u matičnim državama u našoj godinama dokazuju masnim plaćama i debelim bankovnim kontom.
Bosanskohercegovački usud sličan je sudbinama mnogih tranzicijskih društava i ratom devastiranih država. Bez kontinurane finansijske pomoći i donacija državom bi zavladao mrak, a društvo bi nesumnjivo bilo nemoćno da samo provede demokratske reforme. No, kolika je cijena pomoći mjerene u milijaradama, od koje je običan čovjek dobio pokoju fosnu, motokultivator i kokošinjac, kada se načinom raspodjele stotina miliona donacija upravlja direktno izvana?
Upravo se na priči o državnom zatvoru u Istočnom Sarajevu, čija gradnja još nije počela iako je trijumfalno najavljena još 2006. godine, vidi sva brutalnost u odnosu međunarodne zajednice i potlačenog bh. društva, koje, da bi se kako-tako razvilo, mora da sluša, klima glavom i prihvata "ekspertize" čudnih i nedokazanih likova. Ovih dana procurili su dokazi o totalnoj netransparentnosti i kriminalu pojedinaca iz međunarodne zajednice, koji u slučaju gradnje državnog zatvora daju komercijalne kredite, ali imaju i čudne uslove njihove raspodjele i distribucije, pri čemu se milioni lako "zagube". To je naprosto isto kao kad bi komercijalna banka bilo kome od nas instruirala način utroška kredita koji nam je odobren uz masnu kamatu!
U toj igri stranci domaćinu nikada neće položiti račune, ozbiljna vanjska revizija ne postoji, milionima se upravlja kao na pijaci, pa su mnogi shvatili da bi se, onako, gospodski, mogli kućama vratiti kao bogati ljudi. I tako sve do nekih boljih vremena koja možemo samo sanjati.