Desetine hiljada bh. radnika otišle su u Sloveniju da zarade. Dio je otišao preko zavoda za zapošljavanje, a dosta ih je otišlo preko oglasa, posredničkih firmi, prijatelja, ali su otišli legalno. Nisu ni sanjali da će biti kao robovi.
Pronašli su 1.000 KM da odu i dobili radne vize, neki su sklopili ugovore sa poslodavcem i prijavili se nadležnoj opštini, da bi kasnije saznali da nisu ni prijavljeni. Radeći na crno oduzeta su im prava na doprinose, socijalnu zaštitu, a o zdravstvenoj da ne govorimo.
Na teške uslove rada i diktatorski odnos nekoliko slovenačkih poslodavaca prema njima bh. javnost su upoznali radnici koji su se vratili kući u Bosansku Krajinu. Upoznali su javnost da su hiljade bh. radnika živjele i žive u neuslovnim barakama, po 10 ljudi u sobičku sa jednim WC-om. Radili su po najmanje 12 sati, koji im nisu bili plaćeni. Nekima je od 600 eura mjesečno, kada ih dobiju iz ruke u ruku, odbijano 150 eura za smještaj. Sa jednim obrokom dnevno provodili su teške sate na građevini.
Ovi radnici vratili su se kući s gorčinom, a i dio onih koji su ostali jedva čeka povratak, jer nisu mogli zamisliti da će morati štrajkom i protestom tražiti svoja prava "pokradena" u Sloveniji, zemlji EU, baš kao što ih traže kolege unutar BiH.
Oni žele samo ono što su mukom zaradili, a poslodavci im nisu isplatili, mudro čekajući da radnicima isteknu vize i da im vide leđa. Dali su rok bh. i slovenačkoj vladi da riješe probleme. A obje vlade su morale znati šta radnici preživljavaju, ako ništa iz štrajka glađu bh. radnika u slovenačkoj firmi "Prenova", ali niko osim nevladinih organizacija nije bio zainteresovan ni da obiđe radničke domove.