BERLIN - Visoki predstavnik EU za spoljne poslove Žozep Borelj, okarakterisao je kao neprihvatljive uslove o bezbjednosnim garancijama koje je predstavila Rusija, i upozorio da se pregovori o tome ne mogu odvijati bez učešća EU.
"Svako ko želi da pregovara o budućoj bezbjednosnoj arhitekturi u Evropi trebalo bi da razgovara sa Evropljanima. Evropska bezbjednost je naša bezbjednost, ovdje se radi o nama", izjavio je Borelj u intervjuu za njemački list "Velt".
O toj temi, kako je naveo, ne mogu da pregovaraju samo dvije države - SAD i Rusija ili NATO i Rusija - "čak i ako Moskva to tako zamišlja".
"Sada nije poslijeratni period. Postoje neke evropske države koje nisu članice NATO-a. Ne bi trebalo da postoji Jalta-2 (Jaltska konferencija savezničkih sila 1945. godine), a ako (dođe do pregovora), onda bi to trebalo da bude Helsinki-2", smatra šef evropske diplomatije.
"Ako Moskva, kako je najavljeno, namjerava da od januara razgovara o bezbjednosnoj arhitekturi u Evropi i bezbjednosnim garancijama, onda je to pitanje koje se tiče ne samo Amerike i Rusije. EU treba da učestvuje u tim pregovorima, jer takvi pregovori imaju smisla samo ako će se voditi u bliskoj saradnji i uz učešće EU", naglasio je Borelj.
On je dodao i da američki državni sekretar Entoni Blinken dijeli ovo mišljenje.
"Rusija želi da govori o evropskoj bezbjednosnoj arhitekturi bez uključivanja EU - ovo je apsurdno. Mi to ne prihvatamo", izjavio je on.
Borelj navodi i da je ruska strana prvi put predstavila svoj dnevni red u pisanoj formi, odnosno u formi ugovora.
"Prije toga se ovo nikada nije dešavalo. Ovo rade samo pobjednici - oni kažu ovo su moji uslovi. Zahtijevanje bezbjednosnih garancija i okončanje širenja EU i NATO-a na istok je čisto ruska agenda sa potpuno neprihvatljivim uslovima, posebno u pogledu Ukrajine", tvrdi Borelj.
On je napomenuo da ako do pregovora, kako je planirano, dođe, onda treba razgovarati ne samo o Ukrajini i širenju Alijanse.
"Moramo razgovarati o svim kršenjima ugovora od usvajanja Helsinškog završnog akta 1975. godine. Ne slažemo se sa mnogim dešavanjima u ruskoj spoljnoj politici i nekim događajima koje Moskva smatra svojom unutrašnjom stvari", izjavio je u intervjuu Borelj.
Među takvim događajima, on je naveo pitanje poštovanja ljudskih prava u Ruskoj Federaciji i situaciju oko Alekseja Navaljnog.
"Takva pitanja takođe treba pokrenuti tokom pregovora sa Moskvom", rekao je Borelj
Osvrnuvši se na moguće ustupke Rusiji, Borelj je rekao da će se to vidjeti, ali da EU "ne može da pravi kompromise u slučaju osnovnih principa".
"Teritorijalni integritet i pravo suverene države da sama odlučuje o pitanju saradnje sa drugim zemljama su principi o kojima se ne može pregovarati", zaključio je Borelj.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.