BRISEL - Lideri Evropske unije (EU) dogovorili su se da promijene Ugovor iz Lisabona kako bi se omogućilo formiranje fonda za pomoć zemljama zone evra.
EU će formirati "Evropski mehanizam za stabilnost", za slučaj da neka njena članica zapadne u tešku budžetsko-finansijsku krizu.
Dogovor šefova država ili vlada EU odnosi se na sljedeću dopunu - "Države članice čija je valuta evro mogu stvoriti mehanizam stabilnosti koji bi bio aktiviran ako bi bilo neophodno da se sačuva sveukupna stabilnost evra. Odobravanje svake finansijske pomoći posredstvom ovog mehanizma podložno je strogim uslovima".
Njemačka je zatražila pravno jemstvo kroz dopunu Ugovora iz Lisabona za stvaranje ovog mehanizma.
Berlin, uz Pariz, je glavni zagovornik stvaranja mehanizma za stabilnost zone evra, strahovao je da bi Sud pravde EU mogao da ospori njegovo formiranje, budući da Ugovor iz Lisabona dosad nije dozvoljavao zemljama zone evra da im finansijski pomognu partneri.
Ova dopuna Ugovora to sad dopušta i ministri finansija EU sada treba da razrade mehanizam pomoći koji bi trebalo da stupi na snagu 2013. godine.
On treba da zamijeni sadašnji privremeni sistem Evropske finansijske podrške za stabilnost, uveden poslije kriza koje su pogodile članicu evra Grčku, a nedavno i Irsku.
Stvaranje Evropskog mehanizma za stabilnost treba da dovede i do uspostavljanja daleko većeg nadzora budžeta zemalja zone evra i do postepenog usaglašavanja poreskih i budžetskih politika.
Cilj je da se ubuduće izbjegnu ogromni budžetski i javni deficiti koji su omogućili svjetskim finansijskim špekulantima da ugroze finansijsku stabilnost Grčke i Irske, a time i cijele zone evra.
Neposredan cilj, za koji se snažno zalažu Njemačka, Francuska i još neke članice zone evra, jeste stvaranje neke vrste "ekonomske vlade" među članicama EU koje imaju evro kao zajedničku valutu.
Uoči samita evropske dvadesetsedmorice bilo je i prijedloga da se uvedu "evropske obveznice" koje bi izdavala Evropska centralna banka, a s ciljem da se onemogući da svjetski finansijski špekulanti naglim podizanjem kamata za kupovinu nacionalnih državnih obveznica "ranjivih" članica evra ugrožavanju stabilnost cijele zone evra.
Zasad ta zamisao nije dobila podršku Njemačke, niti većine drugih članica evrozone. Njemački ministar finansija Volfgang Šojble ovih dana izjavio je da bi kroz desetak godina Evropska unija, ili bar zona evra, trebalo da dobije i neku strukturu koja bi ličila na "političku uniju".
Širenje evrozone
Ministar spoljnih poslova Slovačke Mikulaš Dzurinda kategorično je izjavio da ne dolazi u obzir da Slovačka odustane od evra.
"Dozvolite mi da kažem, odustajanje od evra u Slovačkoj ne dolazi u obzir", kazao je Dzurinda.
Burnu raspravu o evru u Slovačkoj pokrenuo je predsjednik parlamenta, lider liberala, partnera u Vladi premijerke Ivete Radičove, Rihard Sulik, koji je izjavio da bi Slovačka trebalo da prestane da naivno vjeruje u priče evropskih zvaničnika i pripremi rezervni "plan B" - povratak na krunu.
"Evro je dobra stvar. Greška je u nama, ne u zajedničkoj valuti. Političari pozajmljuju pare da se svide biračima. Zato nije dobro mijenjati pare, već loše političare", rekao je Dzurinda.
ECB udvostručuje kapital
Evropska centralna banka (ECB) će gotovo udvostručiti svoj kapital, na 10,76 milijardi evra, što će potpomoći napore te banke da spriječi širenje evropske dužničke krize.
Ta centralna banka 16-člane evrozone saopštila je da će povećanje kapitala za pet milijardi evra od nacionalnih centralnih banaka zemalja evrozone stupiti na snagu 29. decembra.