HAG - NATO samit, koji sutra počinje u Hagu u Nizozemskoj, već je ocijenjen kao istorijski jer se očekuje da će 32 šefa država i vlada usvojiti odluku o izdvajanju pet odsto bruto domaćeg proizvoda na odbranu.
Kako se nezvanično spominje na marginama, tri odsto bi trebalo da ide direktno na vojnu potrošnju, dok bi dodatnih 1,5 odsto trebalo da bude izdvojeno za infrastrukturu koja se može koristiti i za vojne svrhe.
Glavni dan samita bi trebalo da bude prekosutra, kada će šefovi država i vlada usvojiti zaključke o budućim aktivnostima Alijanse.
Takođe, kako nam je rečeno na posebno organizovanom brifingu za novinare zemalja zapadnog Balkana, Ukrajine, Moldavije i zemalja s pacifičkog područja, osim odluke o vojnim izdvajanjima, očekuje se da će visoko na agendi biti situacija na Bliskom istoku, posebno američki vojni udari na iranska nuklearna postrojenja.
Rat u Ukrajini će takođe biti jedna od tema o kojoj će se raspravljati.
NATO zvaničnik nam je rekao da se očekuje podrška diplomatskim naporima SAD za uspostavljanje trajnog mira u Ukrajini, kao i potvrda dugoročne podrške Ukrajini.
Iako se ne očekuje da zapadni Balkan bude u fokusu šefova država i vlada, nekoliko članova delegacija nam je reklo da postoje inicijative pojedinih zemalja da se i to pitanje spomene tokom samita.
NATO zvaničnik s kojim smo razgovarali nam je potvrdio da zapadni Balkan ostaje visoko na listi prioriteta Alijanse.
"Zapadni Balkan ostaje visoko na našoj agendi. To je region od strateške važnosti za Alijansu. U martu 2025. generalni sekretar je posjetio BiH i zajedno sa Sjevernoatlantskim savezom posjetio je KFOR i Tim za vezu i savjetovanje. NATO podržava mir i stabilnost na zapadnom Balkanu još od devedesetih godina. Naša posvećenost ostaje i danas važna i nećemo dozvoliti da dođe do bezbjednosnog vakuuma", rekao nam je on.
Tekst deklaracije koju će lideri usvojiti će biti poznat na kraju samita, a za sada se spominje da bi novi ciljevi o vojnim izdvajanjima od pet odsto trebalo da budu dosegnuti do 2035. godine, a takođe se spominje da je Španija jedina zemlja koja traži određenu vrstu izuzeća iz ovih odluka, pa se traži kompromisno rješenje koje bi trebalo da zadovolji Madrid.
Na marginama samita spominje se da je ovaj samit velika pobjeda Donalda Trampa, predsjednika Amerike, koji je tokom prvog mandata tražio da zemlje članice izdvajanja za odbranu podignu na dva odsto BDP-a, ali sada je upravo na insistiranje Amerike donesena odluka da izdavanja za vojnu potrošnju idu na čak pet odsto.
Glavni Trampov argument je da, ako Evropa želi da Amerika ostane posvećena odbrani evropskog kontinenta od moguće ruske invazije, onda moraju da povećaju ukupan doprinos vojnim potencijalima Alijanse.
Ostale zemlje članice Alijanse prihvataju da je ovaj cilj potreban radi očuvanja mira na evropskom kontinentu.
Inače, Nizozemska je za osiguranje ovog samita pokrenula najveću civilnu bezbjednosnu operaciju u istoriji ove zemlje, a čak deset hiljada policajaca i vojnog osoblja je angažovano na obezbjeđenju samita, uključujući i avione, helikoptere, dronove i patrolne brodove.
Na onlajn brifingu uoči samita, Metju Vitaker, stalni predstavnik SAD u NATO, potvrdio je da će Tramp prisustvovati samitu i da SAD ostaju posvećene odbrani evropskog kontinenta. Ukoliko NATO usvoji deklaraciju o ciljevima za povećanje izdvajanja za odbranu na pet odsto, to bi trebalo da bude dovoljno da Tramp nastavi politiku SAD o vojnoj prisutnosti na evropskom kontinentu i posvećenosti članu V ugovora o NATO koji podrazumijeva da je napad na jednu članicu Alijanse napad na sve.