Norveški dokumentarni film "Regrutacija za džihad" razmatra praksu koju primjenjuju džihadisti u Evropi da bi regrutovali mlade ljude da se bore za Islamsku državu.
Tokom snimanja Adel Kan Faruk, jedan od dvojice autora, imao je dosad neviđen pristup radikalizovanoj mreži islamista u Evropi. On ih je upoznao preko Ubajdule Husaina, ozloglašenog regrutera, koji trenutno služi devetogodišnju zatvorsku kaznu u Norveškoj. Faruk i njegov partner Ulrik Rolfsen su se fokusirali na rast islamskih organizacija u Evropi, njihove tehnike regrutacije i sofisticiranu mrežu širom kontinenta.
Dok je snimao dokumentarac "Regrutacija za džihad", Adel Faruk dobio je pristup radikalizovanoj islamskoj zajednici širom Evrope preko islamiste Ubajdule Husaina. Faruk je želio da zna šta leži u pozadini radikalizacije ljudi kao što je Husain.
"To se ne događa samo u Norveškoj. Dešava se u Švedskoj, Danskoj, Britaniji, Belgiji, uvijek je tu jedna mala grupa ljudi koji ne pripadaju društvu, čak ni kao muslimani, ne uklapaju se, marginalizovani su, imaju problem kod kuće, poteškoće da nađu posao. Želio sam da saznam zbog čega je postao takav, zašto je postao tako ekstreman jer je imao neke kvalitete - bio je fudbalski sudija, pametno dijete, dobro je prolazio u školi...", kaže on.
Tokom jednog tajnog sastanka s britanskim islamistom Andžemom Čaudarijem Faruk je snimio zastrašujuće scene u kojima vidimo na koji se način širi radikalna ideologija.
Naime, 2015. islamski ekstremisti izvršili su seriju napada u Parizu, prvo na francuski satirični časopis "Šarli Ebdo", a nekoliko mjeseci kasnije na jednom rok koncertu i fudbalskoj utakmici, kada je poginulo 130 osoba, a ranjeno 368. Faruk kaže da mu je Ubajdula Husain u kameru rekao da ne poznaje napadače iz Pariza, ali da zna ljude koji ih poznaju.
"Te grupe su male, ali su moćne jer sarađuju. Posjećuju jedni druge, drže sastanke, svojevrsne seminare", kaže Faruk.
Kada je Ubajdula regrutovao jednog mladog Norvežanina skrenuo je pažnju policije. Uhapšen je, a norveška policija konfiskovala je Farukove i Rolfsenove snimke kao dokazni materijal. Borba filmskih autora za slobodu štampe postala je tema za sebe. Ulrik Rolfsen i Adel Faruk su svoj slučaj odnijeli sve do norveškog Vrhovnog suda - i pobijedili.
"Ključno pitanje za svaku demokratiju od vitalnog značaja je da novinari i mediji budu odvojeni od vlasti. Moje ovlaštenje je da pričam priče, razotkrivam stvari koje se događaju u društvu da bismo edukovali javnost i mislim da je važno da ne zadiremo u prostor djelovanja jedni drugima", smatra Rolfsen.
Na složeno pitanje da li takav dokumentarac može da podstakne strah i nepovjerenje prema muslimanima, Faruk odgovara da je želio da pokaže da te ćelije operišu na samim marginama društva.
"Za mene i Ulrika to je bilo izuzetno važno. Jer, većina muslimana nije ništa nalik toj grupi. Većina su normalni, obični ljudi."
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.