VAŠINGTON - Napredak Balkana prema EU i NATO suočen je sa trostrukom prijetnjom - ruskim uticajem, unutrašnjim slabostima demokratija zapadnog Balkana i aktuelnom američkom politikom prema tom regionu, rekli su učesnici skupa na Univerzitetu "Džons Hopkins" u Vašingtonu.
Na skupu je istaknuto da ako se dogovor Grčke i Makedonije u vezi sa imenom i formalno realizuje, članstvo Makedonije u NATO i EU moglo bi da bude ubrzano, a što ne ide u prilog Rusiji, prenio je Glas Amerike.
Profesor Edvard Džozef smatra da ta vijest "sigurno nije obradovala Rusiju", ali da ne smatra da će novi razvoj događaja nužno da pojača pritisak Rusije na Srbiju, koja ostaje pri vojnoj neutralnosti.
"Rusija vidi NATO kao neprijatelja, ali to je njen problem i ne bi trebalo da postane i problem Srbije", rekao je Džozef.
Kako je istakao, Srbija će odlučiti šta će i ne mora da postane članica, ali je, dodao je Džozef, činjenica da su njeni susjedi Hrvatska i Crna Gora već u NATO, a da je Makedonija na tom putu.
"Rusija bi stoga mogla da pojača pritisak na Srbiju, ali bi isto tako mogla i da prizna da je izgubila", rekao je Džozef.
Profesor na "Univerzitetu Džons Hopkins" i stručnjak za Balkan Danijel Server kaže da razumije flertovanje Beograda sa Moskvom, ali da treba jasno da se odredi šta je zaista u interesu Srbije.
"Moje mišljenje je da je taj interes na Zapadu. Čuli smo ovde od ambasadora Srbije da bi 99 odsto Srba, kada bi imalo izbora, studiralo i radilo na Zapadu, a ne u Moskvi. A zašto je to tako? Zapad jednostavno ima više da ponudi", rekao je Server.
Američki diplomata Tomas Kantrimen smatra da nije problem samo u takmičenju Vašingtona, Moskve i Brisela, nego i u tome što u zapadnobalkanskim zemljama i dalje ima korupcije, a nema vladavine prava i slobode medija.
Kantrimen je ocijenio da "putinizam" nije put ka EU, ali je priznao i da zapad ne čini mnogo da to promijeni.
"Pitanje je kako jedna demokratska zemlja može da primora drugu zemlju da postane više demokratska, transparentnija? Mislim da se to ne postiže pritiskom", istakao je Kantrimen.
On je rekao da EU treba da bude moćni magnet koji ohrabruje reforme potrebne tim zemljama, kako bi ostvarile svoj puni potencijal.
"Dakle, to je pitanje privlačnosti, a ne pritiska", rekao je američki diplomata.
Viši saradnik Centra za transatlantske odnose Majkl Halcel smatra da bi za Balkan mogla da bude problematična i trenutno nepredvidiva americka spoljna politika.
"Američka politika za Balkan, kada je prepuštena profesionalcima, razumna je i izvodljiva. Ali, šta onda?", rekao je Halcel.
On dalje navodi da će američki predsjednik "možda da iskoristi svoju nepogrešivu sposobnost da procijeni nekog za minut i da odluči da je neki od anti-demokratskih loših momaka na Balkanu, koji mu je možda laskao - častan i da bi trebalo da ga podržimo".
"Ili da se ne bi trebalo suprostaviti štetnom uticaju Rusije na Balkanu, jer bi možda bilo izgubljeno previše radnih mjesta u ''Gaspromu'' ", dodao je Halcel.
Na skupu o Balkanu bio je bivši zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD, a trenutno diplomata bez angažmana Brajan Hojt Ji, dobitnik nagrade "Mediterranean Leadership" za 2018. godinu, zbog izvanrednih dostignuća za vrijeme svog mandata.
Hojt Ji, koji se tokom cijele karijere bavio Balkanom, polu-šaljivo je opisao kako to utiče na američke diplomate.
"Za američkog diplomatu bavljenje Balkanom počne kao hobi, onda prerasta u zavisnost, a završava se kao bolest", rekao je Hojt Ji, prenio je Glas Amerike.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.