Put od balkanskih terena do jednog od najorganizovanijih sistema u evropskom fudbalu nije čest, ali upravo tim putem ide Nikola Đorđević. Kao trener U-15 selekcije u Rojal Union Sen Žilu, klubu koji posljednjih godina privlači pažnju rezultatima i jasnom razvojnom filozofijom, ima priliku svakodnevno da radi u okruženju koje oblikuje buduće profesionalce.
U razgovoru za "Nezavisne" Đorđević govori o radu u Belgiji, razlikama u odnosu na Balkan, ali i sopstvenim ambicijama.
Insajderska priča o jednom od najinteresantnijih klubova Evrope
NN: Rojal Union Sen Žil posljednjih godina privlači veliku pažnju fudbalske javnosti zbog sistemskog rada i rezultata prvog tima. Kako iz Vaše perspektive izgleda taj razvojni model "iznutra" i na koji način se filozofija kluba prenosi na mlađe kategorije U-15 sa kojima radite?
ĐORĐEVIĆ: Identitet Rojal Union Sen Žila danas je jasno definisan i prepoznatljiv za sve, zahvaljujući snažnim vrednostima koje prožimaju ceo klub, od prvog tima do najmlađih kategorija u akademiji. Ta filozofija se svakodnevno živi kroz sve aktere kluba i predstavlja jednu od naših najvećih snaga.
NN: U radu sa mlađom selekcijom, koliko Vam sam sistem i struktura kluba zapravo "postavljaju okvir" za razvoj igrača, a koliko Vi kao trener imate slobodu da profilišete igrače na svoj način? Konkretno, da li pokušavate da se prilagodite onome što prvi tim traži ili prije svega gradite igrače kao univerzalne profile?
ĐORĐEVIĆ: U radu sa mladim igračima funkcionišemo unutar jasno postavljenog i strukturiranog okvira, koji je usklađen sa zahtevima prvog tima. Taj okvir obezbeđuje kontinuitet između akademije i najvišeg nivoa kluba. Kao treneri, ipak imamo određenu slobodu. U akademiji je individualni razvoj igrača apsolutni prioritet. Ipak, taj razvoj se odvija kroz progresivan proces, sa različitim fazama, kako bi se na kraju formirali igrači sposobni da odgovore zahtevima vrhunskog fudbala.
Belgijski model vs Balkan
NN: Belgijski fudbal je u posljednjoj deceniji izgradio reputaciju jednog od najboljih razvojnih sistema u Evropi. U čemu vidite ključne razlike između tog sistema i rada na Balkanu i da li postoji nešto što bi se relativno brzo moglo implementirati i kod nas?
ĐORĐEVIĆ: Belgijski fudbal je u poslednjih 10 do 15 godina doživeo značajan razvoj, posebno u oblasti rada sa mladim igračima. "Zlatna generacija" reprezentacije je, po mom mišljenju, imala ključnu ulogu kao pokretač, inspirišući veliki broj mladih igrača. Činjenica da su te zvezde formirane u domaćim klubovima dodatno je ojačala kredibilitet sistema. Ako uporedim sa Balkanom, izdvojio bih dva ključna aspekta. Prvi su finansijska sredstva, odnosno infrastruktura, koja je neophodna za kvalitetno razvojno okruženje. Drugi aspekt je nivo konkurencije između klubova. U nekim delovima Balkana dominacija nekoliko klubova može dovesti do određene zone komfora, što može usporiti maksimalni razvoj igrača.
Naravno, ovo je lično mišljenje zasnovano na mom iskustvu i zapažanjima.
NN: U sistemu kakav ima i gradi Sen Žil, koliko se već u uzrastu U-15 ide u detaljan, individualan rad sa igračima? Da li svaki dječak već tada ima jasno definisan razvojni put ili je fokus ipak više na izgradnji ekipe i kolektiva?
ĐORĐEVIĆ: Zbog poverljivosti ne mogu ulaziti u detalje internog rada. Međutim, mogu da naglasim da je u akademiji individualni razvoj igrača jasan prioritet. To predstavlja osnovu za kasniji kolektivni uspeh na srednji i duži rok.
Povratak mogućnost
NN: S obzirom na Vaše iskustvo u inostranstvu, koliko često razmišljate o povratku na Balkan i radu u nekom od klubova u regionu? Da li smatrate da bi znanje stečeno u Belgiji moglo napraviti konkretnu razliku u našem fudbalskom okruženju?
ĐORĐEVIĆ: Trenutno sebe i dalje smatram trenerom u procesu razvoja. Moj primarni cilj je da završim UEFA A licencu i nastavim da napredujem u okviru Uniona, gde trenutno imam odlične uslove za rad i razvoj. Ipak, ideja o radu na Balkanu je prisutna u mojim razmišljanjima. Uveren sam da znanje stečeno u Belgiji može doneti konkretnu dodatnu vrednost.
NN: Na ličnom planu, kako vidite svoj trenerski put u narednih pet do 10 godina? Da li Vas više privlači rad u seniorskom fudbalu ili želite da ostanete u razvoju mladih igrača i izgradnji sistema?
ĐORĐEVIĆ: Na kratkoročni i srednjoročni plan, vidim sebe u radu u omladinskim pogonima profesionalnih klubova, sa ciljem da postepeno napredujem ka seniorskom profesionalnom fudbalu. Svesno biram duži i zahtevniji put, jer verujem da je to najbolji način da postanem kompletan trener. Rad u seniorskom fudbalu me svakako privlači, ali trenutno nije prioritet. Želim da gradim svoju karijeru stabilno i dosledno. Danas vidimo koliko je stabilnost trenera u seniorskom fudbalu krhka, gde rezultati na kratki rok često diktiraju odluke. U mojoj viziji, kada napravim taj korak, želim da budem spreman da ostanem i radim dugoročno. S obzirom na to da nisam imao profesionalnu igračku karijeru, svestan sam da moj put mora biti čvrst i postepen.
