Ranko Žeravica, košarkaški stručnjak i nekadašnji trener Partizana, Crvene zvezde, Barselone, Saragose, selektor Jugoslavije..., ima riječi hvale za reprezentaciju Bosne i Hercegovine, ali ne i za selekciju Srbije koja će nastupiti na Evropskom prvenstvu u Sloveniji.
"Nisam optimista kada je reč o visokom plasmanu Srbije na EP. Imam mnogo zamerki na sastav ekipe. Selektor Dušan Ivković se još drži svoga. Neće da pozove Darka Miličića, što nikako ne mogu da mu oprostim. On je naš najbolji igrač u ovom trenutku. Isto tako ni Bobana Marjanovića nije pozvao. Boban je dokazao da je bolji centar od onih koji su u reprezentaciji. Ali, nema smisla kritikovati jer ne postoji stručni savet. U stručnom savetu bismo te teme dotakli i verovatno zahtevali da igrači poput Bobana budu u reprezentaciji", rekao je Žeravica u petak u Banjaluci, gdje je došao kao gost na 10. memorijalni turnir "Radivoj Korać - Banjaluka 2013" za košarkaše do 21 godine.
NN: Šta mislite o kvalitetu reprezentacije BiH?
ŽERAVICA: Poznajem sve bh. igrače. Sve zavisi ko će da ih trenira i kako će biti pripremljeni. To je jako dobar sastav. Svi igrači su se dokazali.
NN: U čemu je tajna uspjeha reprezentacije bivše Jugoslavije?
ŽERAVICA: Držao sam predavanja u 23 zemlje i svi su želeli da čuju odgovor na to pitanje. Mnogi su govorili da je to sportsko čudo. I jeste čudo da mala zemlja bude na vrhu. Sve do 2002. smo po uspehu bili ispred SAD i Rusije. Imamo šest zlatnih medalja sa svetskih prvenstava i olimpijskih igara. To je proizašlo iz entuzijazma naših trenera, koji nisu hteli da kopiraju američke metode. Mislim da je osnov svemu kada smo odlučili da je selekcija za nas veoma važna. Formiramo igrače, pravimo dobru selekciju, o čemu Amerikanci ništa nisu znali. Oni ne prave selekciju, masovnost je ogromna i talenata uvek ima. Šezdesetih godina prošlog veka smo proklamovali ideju da košarku ne može da igra svako, već samo talenti. To ih je iznenadilo jer je antidruštveno. Ali, to smo morali da uradimo, jer nismo imali ni dvorane ni dovoljno igrališta ni trenere. Naši klubovi su imali dve lopte i bili su srećni kada ih imaju.
Danas deca treniraju razmišljajući o igricama
NN: Nedavno ste u SAD držali predavanje o problemima savremene košarke?
ŽERAVICA: Tu temu sam iskoristio pa sam ih "udarao po glavi". Pričao sam da je njihova metodika dobra za njih, ali da se njihovi treneri kada dođu u Evropu drže te metodike. Objasnio sam im da smo mi to dobro prostudirali i da ne možemo istim metodama trenirati Skandinavca i Turčina. To su drugi mentalnitet, obrazovanje, običaji, vaspitanje i naši treneri sve to uzimaju u obzir i zbog toga imamo trenere u 24 zemlje. Takođe, oko 300 naših igrača igra svuda po svetu.
NN: Koliko je danas teško biti trener mlađih kategorija?
ŽERAVICA: Jako je teško trenirati mlađe kategorije i treneri su pred velikim problemima. Danas deca glavom ne dolaze na treninge. Treniraju disciplinovano, ali misle na igrice, kompjure, jer je ponuda za decu neviđena. Decu to oduševljava i ne misle na sport. U Saragosi smo pravili ankete i pitali smo dečake ko je gledao u subotu utakmicu. Od njih 16 samo su dvojica gledala utakmicu. Ne gledaju utakmice, nemaju vremena, i to su problemi za trenere. Sada bi trebalo trenere naučiti da provociraju kod igrača veći interes za košarku.
Najdraže priznanje
NN: Dobili ste brojna priznanja. Koje Vam je najdraže?
ŽERAVICA: Najdraže mi je poslednje, koje sam dobio nedavno u SAD. Udruženje američkih trenera mi je dodelilo priznanje za životno delo i veoma sam im zahvalan na tome. To je priznanje koje sam dobio od kolega trenera.