Trener košarkaša Partizana Duško Vujošević kaže da je oduvijek navijao za taj klub, a da je učešće na fajnal foru prilika da ostvari svoj životni san.
"Čak ni najsmelije osobe na početku sezone nisu mogle da sanjaju da ćemo se plasirati na F4. Ali, kada su utakmice počele, mi smo jedino razmišljali o najboljem načinu da pobedimo naše rivale. Jednostavno smo pokušali da damo najbolje od sebe. Tu su navijači, tu je pritisak, i misao da protivnik nije bolji od tebe. Razmišljali smo utakmicu po utakmicu i evo gde smo završili", izjavio je Duško Vujošević u intervjuu za sajt Evrolige.
Kada ste počeli da kao realnu mogućnost vidite vaš tim na F4?
VUJOŠEVIĆ: Posle prve četvrtfinalne utakmice u Tel Avivu. Te noći ja sam shvatio da imamo dobre šanse da se plasiramo na fajnal for. Ali nije bilo lako pobediti bilo koga, a kamoli Makabi, tri puta u osam dana.
Kako vam je američka turneja pomogla da budete bolji tim?
VUJOŠEVIĆ: Bilo nam je veoma teško da odemo tamo, igramo protiv najboljih atleta na svetu i izgubimo sa 30 ili 40 poena. Te utakmice su bile velike lekcije za moje igrače, ali ja mislim da je to zbog toga što kada igraš protiv velikih igrača, shvatiš da igraš na tom nivou i to treba da dokažeš.
Kako ste tako brzo uspjeli da nove igrače pretvorite u istinske zvijezde?
VUJOŠEVIĆ: Bez obzira što je Veseli iz Češke, Mekejleb iz Amerike, a Marić iz Australije, svi u Partizanu su domaći igrači. Svi imaju ista prava i odgovornosti.
U čemu je tajna Partizana?
VUJOŠEVIĆ: Uvek imamo veliku požudu za pobedom. Svakoga dana naporno radimo i pokušavamo da unapredimo svoju igru. Mi verovatno radimo više nego ostali timovi. Veoma sam ponosan na svoje igrače, oni su sjajni ljudi pre svega. Mnogo su postigli i naporno rade svakoga dana na treningu, zato sam veoma srećan zbog njih. Svi timovi igraju bolje na domaćem terenu, ali mi imamo srce da pobedimo velike timove na njihovom parketu.
Kada je počela Vaša ljubav prema Partizanu?
VUJOŠEVIĆ: Igrao sam za mlađe kategorije Partizana, ali nisam bio talentovan i bio sam u nezgodnoj situaciji znajući da nikada neću biti deo velikog tima. Tako je moj posao postao drugačiji. Nisam imao talenat za šut, ali jesam druge koji su potrebni da biste bili trener. Kada radim za tim, njegov sam prvi navijač. Ali, kada nemam posao, onda navijam za Partizan. Kada sam bio na tribinama, moj idol je bio Dražen Dalipagić.
Šta za Vas lično znači borba za trofej Evrolige?
VUJOŠEVIĆ: Nismo favoriti za osvajanje trofeja, ali odlazak na F4 za mene je šansa da ostvarim san svog života.