Pli
Čavić je u karijeri zabilježio dosta vrijednih rezultata. Godine 2003. na Evropskom prvenstvu u Dablinu oborio je svjetski rekord u disciplini 100 m delfin. Na istom takmičenju je osvojio srebro na 50 metara slobodnim stilom, a u decembru prošle godine je na šampionatu Evrope osvojio titulu na 100 m delfin. O obaranju svjetskog rekorda Čavić kaže:
`Svetski rekord mi je bio najlepši i najgori događaj u životu. Svako veče sam imao neku simulaciju u glavi o savršenoj trci i kada se to dogodilo izgubio sam taj cilj. To me nekako ugasilo i duži period nisam imao dobre rezultate. Pre te trke cilj mi je bio da dobijem Tomasa Ruprata i da budem evropski šampion. Ali, u finale sam ušao sa vremenom 51,20 sekundi i tada nisam mislio da je realno da isplivam sekund bolje vreme i oborim rekord. Međutim, isplivao sam najbrže što sam mogao i ispunio životni san. Cilj svakog plivača je da pomeri granice.`
Najvažnije takmičenje naredne godine su Olimpijske igre u Pekingu, gdje Čavić očekuje medalju.
`Najbolji plivači u toj disciplini su Ian Kroker i Majkl Felps. Što se mene tiče ove godine sam isplivao 51,7 sekundi, što mi daje nadu da ću biti spreman za osvajanje medalje. S obzirom na to kako sam radio siguran sam da mogu plivati brže od toga i zato sam optimista uoči nastupa na OI`, kaže Čavić, koji će 31. maja proslaviti 23. rođendan.
O planovima nakon Pekinga reprezentativac Srbije kaže:
`Želeo bih da posle OI upišem magistarske studije za biznis. Postoji mogućnost da radim kao pomoćni trener na Univerzitetu, a da mi oni plate školarinu. To bih radio dve godine i mnogo bih naučio kao trener...`
Reprezentativac Srbije, koji je rođen u američkom Anahajmu, naučio je plivati sa pet godina, a četiri godine kasnije je počeo trenirati. Vrhunskih rezultata nema bez pravih stručnjaka, a Čavić ističe da je uvijek imao dobre trenere.
`Kada sam bio u srednjoj školi i ranije trener mi je bio Dejv Salo. Na Univerzitetu Berkli trenirao sam sa Majkom Botomom, koji je u plivačkom svetu poznat kao sprint guru. On mi je pokazao mnogo više stvari o delfinu, o ronjenju i još neke taktičke i tehničke stvari koje nisam naučio od Sala. Zahvalan sam mu za rezultate koje sam postigao`, rekao je Čavić i naglasio važnost trenera, ali i da treneri moraju biti motivisani da bi radili:
`U Americi, ukoliko plivači imaju bolje rezultate, i treneri zarađuju više. Kod nas je to problem jer treneri nemaju motiva. Uz to problem su i uslovi za rad. Važno je da plivači imaju bazen ujutro i posle podne, a ne uveče. Na primer plivači u Beogradu treniraju od 20 do 22 časa i kada ustanu ponovo idu na trening. Četrnaest sati ništa ne rade, a to nije dobro`.
Više vremena za plivanje
Čavić je do sada imao mnogo obaveza zbog fakulteta. Nakon što je diplomirao na Berkliju kaže da će moći više da se posveti plivanju.
`Svaki dan sam išao u školu i dva puta dnevno trenirao. Imao sam malo slobodnog vremena i bilo mi je teško. Sada kada nema škole više ću se posvetiti treninzima i siguran sam da ću dosta napredovati`, kaže Čavić.
Košarka i hokej
`Kao dečak sam igrao košarku, malo hokej, a u srednjoj školi sam posle OI u Sidneju dve godine igrao vaterpolo. Vaterpolo sam igrao da bih iščistio sistem od plivanja, da bih probao nešto drugo. Ali, ipak sam bio bolji plivač nego vaterpolista i nastavio sam samo plivati`, rekao je Čavić.