Rukometni mečevi pod okriljem Evropske rukometne federacije (EHF) nisu isplativi za rukometne klubove u BiH, što se ne može reći za fudbalere, kojima svaki nastup pod okriljem Evropske fudbalske federacije (UEFA) donosi nekoliko stotina hiljada KM u kasu.
Jedino EHF takmičenje u kojem postoje novčane nagrade je Liga šampiona u obje konkurencije. HSV Hamburg, koji je nedavno postao šampion Evrope, od EHF-a je inkasirao maksimalnih 495.000 eura. Naravno, u ovu sumu se ne ubraja zarada koju klub ostvari kroz marketing, TV prava i pordaju karata. No, zarada HSV-a direktno od EHF-a nije pretjerano velika, jer sve troškove organizacije utakmica, putovanja, smještaja... snosi klub. Procjena je da samo u grupnoj fazi klubu treba više od 100.000 evra da pokrije spomenute troškove.
Goran Malić, sportski direktor Borac M:tela, koji je u problemima jer treba da uplati 25.000 evra depozita za učešće u kvalifikacijama za Ligi šampiona, kaže da je nastup na međunarodnoj sceni preskup za naše uslove.
"Samo za jedno kolo u evropskim kupovima klubu je potrebno oko 13.000 evra, koje moramo da uplatimo do pondjeljka. Naravno, ne treba spominjati da od EHF-a za prolazak u narednu rundu ne dobijamo ništa. Izuzetak je Liga šampiona, ali problem je kako doći do nje. Samo za učešće u kvalifikacijama evropska kuća rukometa traži 25.000 evra depozita, a da ne pričamo o tome koliko je potrebno novca da bi se napravila ekipa sposobna da izbori nastup u eliti. Evropa je preskupa za nas", ističe Malić.
Prema njegovim riječima, šampionu BiH je u ovom trenutku potrebno između 50.000 i 80.000 evra samo da bi napravio ekipu koja bi nešto mogla da uradi u kvalifikacijama:
"U slučaju da se Borac i grad Banjaluka kandiduju za domaćina kvalifikacionog turnira, na to sve bismo imali još barem 25.000 evra troškova."
Prošle godine Sloga je bila u istoj situaciji. Osvojile su Dobojlije titulu šampiona BiH, igrale u kvalifikacijama za Ligu šampiona, a kasnije su u klubu konstatovali da im je taj uspjeh više napravio problem nego što je pomogao.
Za jedno kolo potrebno je oko 13.000 evra, a od EHF-a za prolazak dalje ne dobijamo ništa, kaže Đogo
"Mislim da prvo traba, da tako kažem, srediti stvari u svojoj kući, pa tek onda razmišljati o Evropi. Nastup u nekom međunarodnom takmičenju za naše klubove nije profitabilan, donosi više štete nego koristi, što smo mi na svojoj koži osjetili prošle sezone. Evropa nije za nas u ovom trenutku", naglasio je Aleksandar Dugić, trener Sloge.
U reprezentativnom rukometu situacija je još teža za nacionalne saveze, jer novčanih nagrada nema, a izdaci su veliki.
"Svako učešće u kvalifikacijama za neko veliko takmičenje EHF naplaćuje nacionalnim savezima, bez obzira o kojoj se starosnoj kategoriji radi. Dakle, plaćamo za učešće kadeta, juniora i seniora. Zna se desiti da samo za nastupe naših selekcija u kvalifikacijama potrošimo između 10.000 i 15.000 eura. Plus na kraju EHF obračuna sve troškove za putovanja i smještaj sudija, delegata i ostalih službenih lica i konačan iznos podijele na sve učesnike kvalifikacionog ciklusa. Naravno, ne treba zaboraviti da troškove putovanja i smještaja snose sami nacionalni savezi", kaže Smajo Karačić, generalni sekretar RS BiH.
Očekivano, najviše se isplati bavljenje fudbalom. Dželaludin Muharemović, sportski direktor Željezničara, ističe da se isplati boriti se za titulu.
"Kotizacija za učešće u UEFA klupskim takmičenjima se ne plaća. Što se tiče troškova, s obzirom na to da 'Grbavica' ne ispunjava uslove, mi za domaću utakmicu imamo troškove zakupa stadiona oko 7.000 eura, što uz reflektore, policiju, osiguranje, vatrogasce, hitnu pomoć i ostale sadržaje izađe nešto manje od 10.000 eura. Kada je riječ o gostovanju, to zavisi od toga ko je protivnik. Prije nekoliko godina, kada smo igrali sa Makabijem, troškovi za oko 40 ljudi sa smještajem i čarter letom bili su oko 50.000 eura. Međutim, prošle godine igrali smo sa Mariborom i cifra je bila značajno manja. Sve u svemu, isplati se igrati, posebno prvaku države, jer za samo učešće 'Željo' će ove godine dobiti 340.000 evra, plus 140.000 evra za svaki prolazak u naredni krug takmičenja. Kada je u pitanju učesnik kvalifikacija za Evropa ligu, mislim da svota ne prlazi 100.000 eura", pojasnio je Muharemović.
I u košarci je slična situacija kao i u rukometu. Kotizacije i finansijski preduslovi da bi mogli da igraju u takmičenjima poput Evrolige i Evrokupa su za bh. klubove previsoki u odnosu na eventualnu dobit pa stoga i ne čudi nedavna infromacija iz KK Široki WWin koji je najavio da neće igrai u regionalnoj ABA ligi jer im je u ovom trenutku pozivnica "teška" 150.000 eura prevelik zalogaj. Nije teško onda ni zamisliti koliko bi koštalo neki bh. klub da obezbjedi sve uslove za Evroligu.
Nagrade u LŠ u evrima (rukomet)
Plasman u grupnu fazu 40.000
Prvo mjesto u grupi 40.000
Drugo mjesto u grupi 30.000
Treće mjesto u grupi 20.000
Četvrto mjesto u grupi 10.000
Osmina finala 25.000
Četvrtfinale 40.000
Fajnal for 100.000
Prvo mjesto na fajnal foru 250.000
Drugo mjesto na fajnal foru 150.000
Treće mjesto na fajnal foru 100.000
Četvrto mjesto na fajnal foru 50.000
Nagrade u LŠ u evrima (fudbal)
Plasman u kvalifikacije 340.000
Kvalifikacije, 2. kolo 140.000
Kvalifikacije, 3. kolo 140.000
Plasman u plej-of 2.100.000
Grupna faza 8.600.000
Pobjeda u grupi 1.000.000
Remi u grupi 500.000
Osmina finala 3.500.000
Četvrfinale 3.900.000
Polufinale 4.900.000
Poraženi u finalu 6.500.000
Pobjednik 10.500.000
U odbojci se plaća kotizacija
Kotizacija se plaća za učešće u odbojkaškim evropskim takmičenjima. Bh. klubovi na osnovu rejting liste uglavnom nastupaju u Čelendž kupu i, ukoliko se ukaže slobodno mjesto, u Kupu CEV.
"Sama kotizacija je oko 1.800 evra. Klub je dužan snositi i troškove dvojice sudija i jednog delegata za tri dana boravka u BiH. Po danu je to 75 evra. Naravno, tu su i troškovi dvorane, a na gostovanju plaćaju prevoz i smještaj. Da li se klubovima isplati ili ne, s obzirom na to da ne vjerujem da bi neko išao na svoju štetu, onda se vjerovatno isplati. Zahvaljujući učešću u Evropi, lakše mogu aplicirati za dobijanje nekih sredstava iz državnih fondova, a privlačniji su i sponzorima", objasnio je Draženko Haračić, generalni skretar Odbojkaškog saveza BiH.