Malo ko može da se pohvali titulom prvaka Lige šampiona, a rukometašica Bojana Popović je pehar namijenjen najboljoj ekipi na Starom kontinentu podigla pet puta. Tridesetogodišnja Nišlijka prisjetila se uspješne karijere, ali i rekla da polako razmišlja o životu nakon rukometa.
Karijeru je počela u Nišu, odakle ju je rukomet vodio do Budućnosti, danskih klubova Slagelsea i Viborga, a prije nekoliko mjeseci ponovo do Podgorice i Budućnost T-Mobilea. Bilo je to iznenađenje s obzirom na to da je neposredno prije ove odluke osvojila petu titulu praka Evrope i imala još dvije godine ugovora s Viborgom.
"Na odluku su uticale malo porodične stvari, malo želja da sa Budućnosti ostvarim uspeh koji oni dugo priželjkuju. Sklop svega toga doveo me u Podgoricu", priča Popovićeva i dodaje:
"Suprug i ja smo bili osam godina u Danskoj. On je prestao da igra košarku, a u Danskoj je teško naći posao kojim ćeš biti zadovoljan ako nisi Danac. On je imao želju da se vrati u Crnu Goru i dogovorili smo se da je bolje da se vratimo kući. Osim toga, ono što sam želela u Danskoj, ostvarila sam."
Osvojila je šest titula prvaka Danske, tri Kupa i pet titula prvaka Lige šampiona sa danaskim klubovima. Sada je došla u još jedan dobar tim, koji ima velike ambicije.
"Da Budućnost nema velike ambicije, ne bih došla. Uvek je Liga šampiona na prvom mestu i ove sezone ćemo pokušati da svakoga napadnemo i iznenadimo. U teškoj smo grupi sa Viborgom i Dinamom iz Volgograda, koji je prošle godine zadao velike probleme Budućnosti, tako da ove godine imamo još više razloga da im se osvetimo. Viborg je uvek izazov da se dobije. Nećemo nikome dozvoliti da nas dobije bez borbe, daćemo sve od sebe u svim utakmicama. Ići ćemo korak po korak. Imamo veoma mladu ekipu, koja ima iskustva, ali ne koliko ima nekoliko drugih ekipa koje pretenduju za vrh kao što su Larvik, Viborg, Dinamo, Valčea. Ipak, imamo kvalitet da možemo da ih probamo iznenaditi. Veliki uspeh bi bio plasman među četiri najbolje ekipe, ali mislim da imamo šanse da dođemo do krova Evrope. Nećemo sada ništa da najavljujemo, ali potajno ćemo se nadati i pokušati svakoga da iznenadimo", kaže Popovićeva.
Budućnost brani titulu u regionalnoj ligi, za koju Popovićeva kaže da će ekipi iz Podgorice utakmice u ovom takmičenju poslužiti kao trening mečevi za Ligu šampiona. Može li reprezentativka Crne Gore do najveće evropske titule, vidjećemo naredne godine. Do tada prisjetila se kako je bilo doći do prethodnih pet.
"Kada čovek nešto želi dovoljno jako i kada se preda putpuno nečemu, dođe i do uspeha. Potrebni su rad, trening i veliko odricanje, jer sportski život nije nimalo lak. Ljudi vide samo lepu stranu kada se utakmice igraju, kada se pobeđuje i osvajaju titule, međutim, da bi se do toga došlo, mnogo stvari mora da se sklopi. U suštini naš život se svodi samo na profesionalizam. Stalno smo u službi kluba. Tu su treninzi, putovanja, spavanje, jelo... Mi malo stvari vidimo kada putujemo, jer se sve svodi na aerodrom, hotel i odigravanje utakmice. Dvadeset godina, koliko sam u rukometu, vodim takav život. Ali, kada se nešto voli, ništa nije teško. Ja sam uživala svih 20 godina u, da tako kažem, teškom radu", istakla je Popovićeva.
Kada je igrala u Danskoj, najviše joj je nedostajala porodica. Kaže da je bilo momenata kada bi voljela da je kod kuće sa familijom, ali da ni za čim ne žali i da bi joj bilo dosadno bez rukometa.
"Mislim da nema rukometa, da bi mi bilo dosadno. Ne bi bilo stresa zbog utakmica, ne bi bilo adrenalina koji skoči kada vidite 4.000 ili 5.000 ljudi u dvorani. Atmosfera je specifična i neki ljudi to ne dožive nikada u životu, a mi skoro svaki vikend. To je poseban osećaj. Svaki uspeh mi je u srcu i tu ostaje", kaže Popovićeva.
Osim uspjeha sa Budućnosti u Ligi šampiona Popivićeva priželjkuje dobar rezultat sa reprezentacijom na Evropskom prvenstvu, koje je na programu u decembru.
"To će biti verovatno moje poslednje EP, tako da bih volela da napravimo uspeh, jer mi u karijeri reprezentativni deo fali. Ukoliko bismo napravile dobar rezultat na EP, plasirale bismo se na Olimpijske igre 2012. godine, koje su moj san. To bi možda bila moja poslednja godina u rukometu i kada bih to ostvarila, bilo bi perfektno", rekla je reprezentativka Crne Gore.
Nakon igračke karijere ne planira da ostane u rukometu. Porodica će tada biti na prvom mjestu.
"Meni, kao ženi koja želi porodicu, teško je da se u potpunosti posvetim rukometu. Ako hoću da budem u rukometu, moram u tome biti maksimalno da bih napravila rezultat, a nije realno da imam familiju, da imam decu i da ih čuvam. Ne želim da ja radim, a da decu čuva neko drugi. Mogu da budem u rukometu, da nekome budem od pomoći u smislu saveta, ali da ne budem uključena u stalni rad sa timom. Imam veliku želju da se posle rukometne karijere posvetim porodici i radujem se tome", istakla je Bojana Popović.
Gorica Aćimović
Popovićeva je prošle sezone igrala u timu sa Banjalučankom Goricom Aćimović.
"Goricu sam upoznala prošle godine kada je iz Hipa došla u Viborg. Ona je super cura, ambiciozna je i ima potencijal. Odlično je igrala u Hipu nekoliko godina, ali došla je u novu sredinu i ta joj je promena teško pala. Navikla je je jedan drugi sistem rada, ali očekujem da će ova sezona za nju biti mnogo bolja od prošle jer je upoznala sredinu. Odličan je igrač, ima kvalitet za velike rezultete. Pokazaće ona još dosta, mlada je i dug je put ispred nje", rekla je Popovićeva.
Borac
Podgoričanke su prošle sedmice igrale utakmicu regionalne lige protiv bh. šampiona Borca. Zabilježile su ubjedljivu pobjedu (33:14), ali Popovićeva nema loše mišljenje o banjalučkom timu.
"Rukometašice Borca su pokazale želju i borbu, a najviše bih pohvalila golmane. Borac je mlada ekipa, nema međunarodnog iskustva, ali dobro je da igra ovakve utakmice i važno je da ih bude što više. Potrebno je da cure osete kako je igrati sa jačim ekipama. Iz svakog poraza mogu da nauče nešto novo, verujem da će to učiniti i nakon ovog susreta i da će u sledećoj utakmici biti još bolje", istakla je Popovićeva.
Šoping terapija
Popovićeva, kao i sve vrhunske sportistkinje, ima malo slobodnog vremena.
"Uglavnom ga koristim za odmor za sledeći trening, utakmicu ili neku drugu obavezu. Volim da odem sa društvom na piće, večeru, a volim s vremena na vreme da odem u šoping. To me najviše opušta", rekla je Popovićeva.
Trofeji
Popovićeva je osvojila pet titula Lige šampiona (Slagelse 2004, 2005. i 2007, Viborg 2009. i 2010), jednom Kup EHF (Slagelse 2003), šest puta je bila prvak Danske (Slagelse 2003, 2005. i 2007, Viborg 2008, 2009. i 2010), tri puta je osvojila Kup Danske (Slagelse 2003, Viborg 2007. i 2008), četiri puta prvenstvo Jugoslavije (Budućnost, 1999, 2000, 2001. i 2002) i tri puta Kup Jugoslavije (Budućnost 2000, 2001. i 2002). Ona ima i bronzu sa Svjetskog prvenstva 2001. godine sa selekcijom Jugoslavije.
Priznanja
Reprezentativka Crne Gore četiri puta je proglašena za najbolju igračicu Danske (2004, 2005, 2007. i 2008), najbolji strijelac Danske bila je u sezonama 2003/2004. i 2004/2005, a prvi srijelac Liše šampiona 2004, 2005. i 2007. godine.