Renesansa srpkog tenisa počela je, sada već, davne 2010. godine. Tog 5. decembra 2010. ni jedna Dejvis kup reprezentacija svijeta, u tom momentu111. godina dugoj istoriji ovog takmičenja, nije zabilježila takav let do pobjedničkog postolja.
Istinska ''Per aspera ad astra''- preko trnja do zvijezda.
Prvi put u Beogradu, prvi put u istoriji desila se prilika za Srbiju da osvoji najstarije timsko takmičenje na svijetu, a jedan od glavnih protagonista te priče bio je Viktor Troicki. Karijeru je završio 2021. osvojivši na tom putu tri titule i dostigavši 12. mjesto na rang listi.
NN: Da li mislite da ste dali maksimum tenisu, da ste postigli koliko ste mogli?
TROICKI: Volim da kažem da sam dao maksimum u svojoj karijeri što se tiče rada i truda. Naravno, u nekim trenucima sigurno je moglo možda i bolje, ali da kažem, i kajem se i ne kajem se za neke stvari. Sigurno, mi je žao što nikad nisam ušao u prvih deset na svetu, a bio sam nadomak toga i jedna pobeda me je delila od toga. A opet, presrećan sam i prezadovoljan što sam sve osvario u karijeri. Puno je lepih momenta bilo i proživeo sam svoj dečački san a to je da budem profesionalac u tenisu, tako da ne kajem se i drago mi je zbog svega.
NN: Jedna pobjeda je nedostajala do magičnih deset. Rolan Garos i taj meč sa Endijem Marijem. Nekoliko puta ste isticali da je to najteži poraz u karijeri. Sada, sa ove tačke gledišta, da li je i šta moglo drugačije?
TROICKI: Da, jedna pobeda je nedostajala za prvih deset protiv Endija Marija u Parizu, osmina finala. Vodio sam 2-0, nakon toga on me je stigao na 2-2 i tad smo prekinuli meč, nastavili sutradan zbog mraka. Sutradan sam krenuo sjajno, fantastično, igrao možda jedan od najboljih tenisa u životu, poveo 5-2, ali nažalost to nije bilo dovoljno, on je krenuo na sve ili ništa. Ja sam se malo i stegao u nekim trenucima, osjetio tremu, ali opet kažem, on je fenomenalan igrač, svi znamo koliko je uporan, koliko je puta se vraćao iz takvih situacija. Tako da naravno da mi je to najteži poraz i najteže sam ga podneo sigurno, ali opet to je sport, puno puta sam i ja preokretao rezultate. Krivo mi je što je ovo bilo prilika, eventualno da se dođe do polufinala, ali u četvrtfinalu bih igrao protiv Čele, koga sam dobijao ranije. Tako da naravno, verovatno bi bio drugi osećaj i da sam ušao u prvih deset sigurno, ali to mi je neostvarena želja, ali opet, kao što sam rekao, bilo je puno puta i da sam ja dobijao mečeve koje možda nisam trebao.
NN: Ko Vam je najteži protivnik u karijeri?
TROICKI: Pa iz moje generacije, s ovima kojima sam igrao, igrao sam protiv skoro svih top tenisera. Igrao sam protiv Federera solidno u jednom meču, nisam ga dobio, ali samo smo dva puta igrali. Protiv Rafe sam igrao više puta i s njim naravno imam negativan skor, ali dobio sam ga jednom. Bio sam dva puta blizu što se tiče igre u mečevima, tako da protiv njega sam i voleo da igram. Novaka, sam dobio jednom u karijeri, ali mislim da mi je on bio ubedljivo najteži protivnik. Znamo se dobro i znali smo naravno vrline i mane, ali on je bio mnogo solidniji i čvršći od mene, zato me je i dobio 14 narednih puta, tako da mogu da kažem da mi je sigurno on bio najteži protivnik. Marej je isto tako težak protivnik, ali opet s njim znaš šta te očekuje, a kad igraš protiv Novaka znaš da je zid protiv tebe i da su šanse male, da možeš da igraš svoj najbolji tenis, a da on mora da podbaci, tako da to je bilo zaista teško.
NN: Da ste u mogućnosti, da li bi nešto promijenili u profesionalnoj karijeri?
TROICKI: Promenio bih definitivno april 2013. godine, kada mi se desila najveća nepravda u životu i nešto što ne mogu ni dan danas da prežalim. Verovao sam doktorki koja mi je dala instrukcije i naredjenje šta da radim. Sa ove tačke gledišta to bih voleo da promenim i da se nije sve tako završilo zbog njene greške. Tada sam ispaštao, a na kraju moja je greška što sam joj verovao i što sam radio to što mi je rekla. To mi je sigurno najteži trenutak u karijeri i nešto što bih voleo da izmenim.
NN: Neminovno je da ste Vi, Novak i Janko u srcu ove posljednje renesanse srpskog tenisa. Ali sada iz perspektive trenera, kako se osjećate povodom razvoja tenisa u Srbiji i Vašeg uticaja na mlade tenisere?
TROICKI: Drago mi je što sam i dalje u tenisu. Posle moje profesionalne karijere postao sam i selektor, pratim ovu generaciju koja je sada u Dejvis kup timu. Definitivno da imamo i dalje sjajne igrače. Novaka naravno neću puno komentarisati ali i dalje je prvi što je nestvarno. Ali pored njega imamo sjajne tenisere kao što su Laci Đere, Kecmanović, Lajović, nadam se uskoro i Međedović koji će im se pridružiti. Tako da za jednu malu zemlju bez nekog sistema i bez pravih uslova za rad što se tiče nacionalnog centra i bez puno turnira mislim da imamo sjajne tenisere. Ljudi će tek to videti nakon Novakove karijere da je zaista teško i prosto neverovatno ovo što smo postizali do sada i da će biti sve teže i teže da imamo takve šampione u tenisu. Hamad Međedović je neko ko ima potencijal da se nađe na visokom mestu ATP liste. ali to treba da dokaže i da da svoj maksimum.
NN: Možete li nam reći kako je raditi sa Hamadom?
TROICKI: Sa Hamadom radim i imamo naravno i lepih i teških trenutaka. Trenutno prolazi kroz jednu tešku fazu zato što je posle Australije se razboleo i imao koksaki virus od koga ne može i do danas nije se 100 odsto oporavio. Tako da pokušamo da ga vratimo fizički što je bolje moguće i da se vrati igrački naravno tamo gde je stao prošle godine. Sigurno da poseduje potencijal i da može da dođe daleko, ali opet mora još jače da radi i da da svoj maksimum. Tako da se nadam da će u skorijoj budućnosti fizički biti bolji i da će moći da postiže opet značajnije rezultate.
NN: Selektor ste Dejvis kup reprezentacije Srbije. Kako je biti selektor nekome kao što je Đoković?
TROICKI: Biti selektor nije nimalo lako pogotovo kada imate najboljeg igrača na svetu svih vremena, konstantna odgovornost, posvećenost. Naravno i kada je Novak tu i kada nije tu isto ima dosta igrača u timu, svima treba da se udovolji, da se sve drži, da funkcionište kako treba, celi tim. Tako da definitivno nije nimalo lako tih sedam dana kada smo zajedno, kada imamo neki meč protiv neke reprezentacije ili kada smo u grupnoj fazi. Sigurno da mi bude jako teško, jer zaista me iscrpi emotivno i fizički, ali najviše emotivno jer proživeti sve te mečeve sa strane i biti u svakom trenutku meča prisutan i znati šta da posavetuješ igrača. To je zaista mentalno teško, tako da trudim se da im pomognem što više mogu. Nažalost, od kada sam ja selektor nismo osvojili titulu, ali imamo dva polufinala. Ponosim se time i nadam se da ćemo imati još više uspeha u budućnosti.
NN: Vidljivo da se Vi i Novak poštujete i uvažavate, medjutim da li ste ikada pomislili zašto niste Vi na njegovom mjestu ili zašto bas Vi niste postigli taj uspjeh?
TROICKI: Novak i ja smo drugari pre svega od detinjstva, igrali smo zajedno i kao klinci, i kao juniori, i kao profesionalci i zaista naravno da poštujem sve što je uradio i prosto je neverovatno šta je sve postigao. Ali nismo za poređenje, on je u svakom trenutku svoje karijere bio maksimalno posvećen tenisu i dao je sve od sebe da bude najbolji na svetu. Trudio sam se da budem najbolja verzija sebe, ali on je zaista to digao na drugi nivo i u glavi je bio maksimalno spreman za sve izazove da bi došao tu gde jeste danas. Naravno da je vežbao i da je od malih nogu radio na tome i verovao u sebe što je najvažnije. On je verovao da će biti prvi igrač sveta i to je nešto što je po meni jedna od najvažnijih stvari da bi došao do cilja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.
