FUIPIANO - Halid Selimović ima 31 godinu, porijeklom je iz Bosne i Hercegovine, a u mjestu Fuipiano Valle Imagna uzgaja koze.
Mnogo rada i isto toliko strasti potrebno je za uzgoj životinje koja možda nije simbol oblasti Orobije, ali može da donese mnogo zadovoljstva. Halid Selimović ima 31 godinu, dolazi iz Bosne i u Fuipiano Valle Imagni uzgaja koze, a svoju aktivnost nastoji da približi i lokalnoj zajednici.
„U Fuipiano sam stigao pre tri godine. Trenutno imam oko trideset orobijskih koza i pet ili šest krava. To je moja strast. Ranije sam radio kao pastir, u BiH sam imao četiri koze, ali sam oduvijek volio životinje. Moja djevojka Valentina mi pomaže u svemu“, priča Halid.
„Takođe radim kao baštovan, građevinski radnik, pomalo sam majstor za sve. To je prilično velika obaveza. Uzgajamo jariće i bavimo se proizvodnjom mesa“, objašnjava. „I krave su za proizvodnju mesa. Ujutro ustanem, sve pripremim, a uveče, kada se vratim s posla, ponovo se bavim životinjama, hranim ih i pojim.“
Poređenje sa BiH
Halid ima dovoljno iskustva da uporedi stočarstvo u Italiji sa onim u svojoj domovini.
„U BiHi je sve bilo potpuno drugačije. Još se radilo kao devedesetih godina, kao što se nekada radilo i ovdje. U Italiji danas sve mora da bude potpuno po pravilima, i to s razlogom. Moraš biti usklađen sa propisima, inače može doći do bolesti i drugih problema. Kontrole su potrebne, sve je mnogo više pod nadzorom. Jedini sam uzgajivač koza u Fuipijanu, ovdje su mnogo zastupljenije krave. Sada su sve moje koze orobijske rase, a te životinje su otpornije. Druge rase su mirnije, ali manje izdržljive“, kaže on.
Okruženje u kojem živi svakako pogoduje njegovom poslu.
„Sviđa mi se što ovdje ima sunca tokom cijelog dana. Naravno, pomalo smo izolovani, na skoro hiljadu metara nadmorske visine, ali je za životinje tako bolje. Mužjaci su traženi zbog mesa, a ženke se i dalje prodaju žive. Naravno, ima ljepših i manje lijepih grla, i kao u svemu drugom, ljepša životinja košta mnogo više“, dodaje kroz šalu.
Sajam koza
Pošto je kultura uzgoja koza pomalo u drugom planu, Halid je odlučio da ih promoviše.
„Organizovali smo sajam koza ovde u Fuipijanu 24. oktobra“, priča Halid. „Imali smo čak 160 životinja, uključujući i one koje su stigle iz Valteline. Bilo je mnogo ljudi, došli su čak i iz oblasti Val Kamonike. Činilo mi se da niko ranije nije organizovao ovakav događaj. Pošto je prvo izdanje prošlo dobro, planiramo da ga ponovimo i naredne godine. Vrijeme nas je poslužilo, bilo je sunčano, tako da možemo reći da je sve bilo savršeno. Krave su mnogo rasprostranjenije, ali nismo imali poteškoća, a srećom imali smo i sponzore koji su nam pomogli.“
Ne želi da se vrati u BiH
Njegov cilj je da nastavi dalje.
„Zdravlje bi trebalo još da me služi i, ako sve bude u redu, želio bih da nastavim sa stočarstvom. Imam djevojku koja mi pomaže i nas dvoje uspijevamo sve da postignemo. Godinama nisam bio u BiH, tako da ne, ne bih se vraćao nazad“, objašnjava Halid.
Ipak, smatra da italijanski sistem ponekad više otežava nego što pomaže uzgajivačima.
„Naravno, u Italiji morate da plaćate mnogo poreza i raznih nameta koji bi mogli da se izbjegnu. Ima mnogo birokratije i kontrola, jer ako koze stoje na kiši, ljudi odmah pomisle da su zlostavljane“, kaže on.
„Osim toga, ovdje mi je dobro, inače se ne bih ni zadržao. Dobro se slažem sa ljudima, sa svima. U selu nas ima oko dvije stotine i važno je da živimo u slozi jedni s drugima.“