ATINA, PARIZ, MADRID - Talas štrajkova se širi Evropom koja vri od nezadovoljstva i protesta u Grčkoj, Francuskoj, Španiji, Porugaliji, Češkoj, Sloveniji...
Izvor nezadovoljstva su mjere, reforme i zakoni koje vlade tih zemalja preduzimaju, uključujući nepopularne mere štednje, reforme u oblasti zapošljavanja i penzionisanja, poreze, nameti poljoprivrednicima...
Sindikati u mnogim evropskim državama mobilišu milionsko članstvo i prijete novim demonstracijama, a na nivou cijele Evrope je za 29. septembar najavljen panevropski protest.
Grčku, Francusku i Španiju čitavo ljeto potresaju demonstracije. Prvi dani maja su u Grčkoj obilježeni 48-časovnim nacionalnim štrajkom javnih službi, a 5. maja je na ulicama Atine bilo oko 50.000 ljudi i prilikom napada na jednu banku poginule su tri osobe.
Grčko ljeto je, takođe, obiljleženo štrajkovima koje su na svojoj koži osjetili i brojni turisti, našavši se zarobljeni na blokiranim putevima.
Demonstranti su 23. juna onemogućili ukrcavanje stranih turista na trajekte, a 8. jula i 29. jula je više od 12.000 ljudi bilo na ulicama Atine, dok je zemlju paralisao 24-časovni štrajk protiv reformi penzionog sistema kojim je predviđeno da 65 godina bude penziona granica za sve. 11. septembra je oko 20.000 ljudi u Solunu demonstriralo protiv mjera štednje, a 21. i 22. septembra protestovale su kamiondžije u Atini.
Sindikat ADEDI, koji ima pola miliona članova iz državnih službi, planira za 7. oktobar 24-časovni štrajk, a u međuvremenu se obratio vrhovnom sudu da poništi memorandum koji je vlada postigla sa EK i MMF. Grci će učestvovati i 29. septembra u panevropskom štrajku.
U Francuskoj nezadovoljstvo ključa od 24. juna kada je bio nacionalni štrajk protiv reformi penzionog sistema kojim je predviđeno da do 2018. starosna granica sa penzionisanje bude podigna sa 60 na 62 godine.
Nacionalni talas nezadovoljstva je iskazan i 7. septembra, a 22. i 23. septembra su sindikati na ulice izveli milionsko članstvo, parališući saobraćaj, rad u firmama, školama, bolnicama...
Španci su od juna na ulicama jer su nezadovoljni vladinim paketom reformi u oblasti zapošljavanja koje je 22. juna manjinska vlada "progurala" u parlamentu uprkos činjenici da je 8. juna u štrajku učestvovalo 75 odsto od 2,3 miliona zaposlenih u javnom sektoru. Obustava rada metroa u Madridu je 30. juna pogodila oko dva miliona ljudi, a već sada se strahuje kakav će haos nastati 29. septembra. Italijani su 12. i 25. juna protestovali u Rimu i drugim gradovima zbog vladinih mera štednje, zamrzavanja plata u javnom sektoru, smanivanja budžeta lokalnim administracijama. Najveći italijanski sindikat CGIL je na ulice izveo više od šest miliona ljudi, a za okotobar su već najavljene opstenacionalne demonstracije.
Mjere štednje, najveće u Njemačkoj posle Drugog svetskog rata, jer je najavljeno smanjenje budžeta za čak 80 milijardi evra u naredne četiri godine, izvelo je na ulice 12. juna više hiljada ljudi, a njemački metalci su 20. septembra počeli limitirane obustave rada.
U Češkoj Republici je 21. septembra oko 40.000 medicinskih sestara, policajaca i sližbenika poručilo na demonstracijama u Pragu da se ne slaže s vladinom namjerom da smanji plate u javnom sektoru.
Portugalska vlada je, takođe, izazvala nezadovoljstvo mjerama štednje objavljenim sredinom maja, ali su sindikati zasad odustali od izlaska na ulice i opredijelili se na druge vrste pritisaka. Ipak, najveći sindikat CGTP koji okuplja 750.000 radnika, najavljuje učešće u panevropskom protestu 29. septembra i taj datum smatra početkom intenziviranja akcija.
Ni "hladni Englezi" nisu zadovoljni vladinim mjerama štednje koje obuhvataju otpuštanja. Više miliona zaposlenih u javnom saobraćaju je 7. septembra u Londonu učestvovalo u 24-časovnom štrajku, a slične akcije su najavljene za 3. oktobar i 2. i 28. novembar. Takođe će učestvovati u panevropskom protestu 29. septembra.
Učešće u panevropskom štrajku najavljuje i Konfederacija sindikata Litvanije koja okuplja 26 sindikata, dok su u Sloveniji za 27. septembar obustavu rada najavili zaposleni u javnom sektoru, nezadovoljni planiranim penzionim reformama i podizanju starosne granice na 65 godina.