Jedinstveni matični broj i drugi povjerljivi podaci bh. građana, iako bi trebalo da budu zaštićeni, dostupni su svima i mogu da budu predmet zloupotreba.
Iako Zakon o jedinstvenom matičnom broju građana tačno propisuje ko može koristiti ovaj broj, u praksi je stanje drugačije, jer povjerljive podatke može saznati svako, te ih od građana traže za gotovo svaku sitnicu.
Činjenica da se lični podaci građana mogu pročitati i u haustorima zgrada, jer opomene neredovnim platišama komunalnih usluga, koje ostavljaju na tim mjestima, uz njihovo ime i prezime, iz zaista neshvatljivih razloga, sadrže i druge povjerljive podatke, dovoljno govori o needukovanosti nadležnih lica u mnogim javnim preduzećima u BiH.
Postavlja se pitanje zašto je uopšte potrebno da svaki komunalni račun sadrži sve te podatke, jer se pošta često ne dostavlja direktno na adrese korisnika, nego se uručuje preko komšija, odnosno iz ruke u ruku.
Nepoštovanje zakona nije nikakva novost kada je u pitanju BiH, jer negativnih primjera ima zaista mnogo, ali je krajnje neozbiljna tvrdnja nadležnih u preduzećima "Elektroprivreda" ili "Sarajevogas" da na taj način ne može doći do zloupotrebe ličnih podataka građana.
Ako je zaista tako, zašto onda uopšte postoji Zakon o jedinstvenom matičnom broju građana?
Još veći problem je što ni sami građani većinom ne znaju da je za korištenje matičnog broja javnim preduzećima neophodna njihova saglasnost. Kao i u slučaju svih ostalih prava građana, koja se nerijetko ne poštuju, tako i u ovom slučaju, oni jednostavno ne znaju kako da se zaštite i kome mogu da se žale, što ostavlja prostor za mnoge zloupotrebe.