Komercijalne banke spremne su da podrže inicijativu Narodne banke Srbije (NBS), koja bi mladima u Srbiji omogućila da lakše kupe prvi stan, smanjujući obavezno učešće u kreditu sa 20 odsto (koliko je najčešće na domaćem tržištu) na 3 do 5 odsto, kaže Marina Papadakis, generalna sekretarka Udruženja banaka Srbije (UBS).
Kupci stana u Srbiji, a posebno oni mladi koji nisu bili u prilici da steknu ušteđevinu, ističu da je pitanje učešća u hipotekarnom kreditu jedan od najvećih izazova da bi se krenulo u kupovinu stana. Narodna banka Srbije radi na rješenjima koja bi mogla olakšati kupovinu prve nekretnine a banke su spremne da izađu u susret, navodi Papadakis u Jutarnjem programu RTS-a.
"Suština je zadržati mlade u zemlji, posebno visokoobrazovane, a kupovina prvog stana nije samo ekonomsko već i demografsko pitanje koje jača naše društvo" naglašava Papadakis.
Ističe da se radi na modelima koji bi smanjili učešće za stambene kredite sa trenutnih 20 odsto na tri do 5 odsto, uz očuvanje finansijske stabilnosti u narednim decenijama.
Komercijalne banke, kako ukazuje, spremne su da podrže inicijative Narodne banke i Vlade Srbije.
"Banke su već pokazale spremnost za saradnju, bilo kroz moratorijume tokom pandemije ili učešćem u garantnim šemama. Podržaće i ovaj program koji će pomoći mladima i ojačati kreditnu aktivnost" naglašava Papadakis.
Što se tiče dodatnih troškova kod uzimanja tako velikih i dugotrajnih kredita, kao što su upis hipoteke ili osiguranje kredita, Papadakis smatra da bi njihovo smanjenje značajno olakšalo kupovinu stanova.
"Ovi troškovi često povećavaju iznos koji mladi moraju da izdvoje, pa je razmatranje njihovog smanjenja jedan od ključnih aspekata koji se razmatraju" kaže Papadakis.
Ističe je da je zakonskim okvirom već ograničena visina kamatnih stopa, ali da će se nova rješenja zasnivati na temeljnim analizama i kalkulacijama.
Nedavno dobijanje investicionog kreditnog rejtinga za Srbiju, ukazuje Papadakis, predstavlja jednu od najboljih vesti za našu zemlju. Ono utiče na smanjenje kreditnog rizika, a time i na premiju koja se zbog toga plaća onom ko daje novac za pozajmicu.
"To znači da će se Srbija i naše banke zaduživati po nižim kamatama na međunarodnom tržištu, što će omogućiti više novca za infrastrukturu i druge projekte od značaja za građane" navodi sagovornica RTS-a, prenosi "24Sedam".