DAKAR - Kakao iz Afrike pravi čokoladu za ceo svet, njeno voće, povrće i riba su na stolovima širom planete, a njena nafta pokreće vozila i fabrike od Kine do SAD. Ipak, umesto koristi od rastućih cena sirovina, afričke države su teško pritisnute troškovima za gorivo i uvoznu hranu.
Očajnički pokušaji da se državnim parama ublaže udari cena na potencijalno buntovno stanovništvo prete da unište već krajnje napete budžete.
"Uvoznici nafte i hrane su veoma teško pogođeni ovim šokom, a uticaj na budžet je krajnje negativan", izjavio je Rojtersu Aleks Segura, predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda za Senegal.
Nezadrživi rast troškova života zateže društvenu napetost, izaziva proteste, štrajkove i nasilje od Maroka, Gvineje i Kenije do Južne Afrike.
Najteže je siromašnim državama sa velikim računima za uvoz goriva, od kojih su mnoge u zapadnoj Africi, jednom od najzaostalijih regiona najsiromašnijeg kontinenta.
Alarmirane protestima i neredima, vlade su požurle da ukinu ili smanje poreze, carinske namete i takse na uvoznu hranu i promet, u nastojanju da obore cene.
U roku od samo nekoliko meseci, vlade su takođe povećale subvencije na hranu i gorivo da bi ublažile udar cena na stanovništvo koje već troši veći deo svog mizernog prihoda na ishranu.
Neplanirane hitne mere, uz svetske cene hrane i nafte daleko veće nego što je iko mogao da zamisli pre samo godinu dana, prave pustoš u državnim finansijama.
"Ovaj trend izbacuje budžet iz mehanizma", žalio se prošlog meseca predsednik Gane Džon Kufor, kada je obrazlagao paket mera za suočavanje sa skokovima cena.
Gana je, poput mnogih drugih afričkih zemalja, ukinula uvoznu carinu na pirinač, pšenicu, kukuruz i jestivo ulje, smanjila je takse na niz naftnih proizvoda i povećala subvencije za elektičnu struju i državnu pomoć seljacima.
Gana, proizvođač kakaoa broj dva u svetu i drugi najveći proizvođač zlata u Africi, viđena je kao jedna od najperspektivnijih ekonomija kontinenta i privlači rastuće zanimanje ulagača.
Ali, to nije zaštitilo zemlju od dvostukog šoka cena hrane i goriva.
Mada Gana treba da počne sopstvenu produkciju nafte kroz dve godine, Kufor kaže da se račun za uvoz petroleja vinuo sa 500 miliona dolara 2005. godine na 2,1 milijarde krajem prošle, a da se sada kreće ka sumi od 2,5 milijarde dolara.
Pritisak cena hrane i goriva takođe potresa ekonomsku stabilnost država severne Afrike, Tunisa, Maroka i Alžira, čije su privrede tradicionalno daleko čvršće od onih, mnogo siromašnjih, podsaharskih suseda.
Sve tri zemlje su primorane da povećaju subvencije za osnovnu hranu da bi odžale društveni mir i izbegle nerede.
MMF opominje da mnoge od hitnih mera koje su preuzle afričke vlade ne samo da rizikuju neuravnotežen budžet, već ne postižu cilj - smanjenje cena.
Sem u slučajavima gde je cene odredila država, gotovo je nemoguće garantovati da će sniženje nameta dovesti do pojeftinjenja, kažu ekonomisti.
Stanovištvo Senegala i drugih zapadnoafričkih država se žali da ne oseća nikakvo pravo smirivanje cena.