ATINA - Budžetski deficit Grčke smanjen je u prvoj polovini godine za 46 odsto na godišnjem nivou na 9,65 milijardi evra zahvaljujući oštrim mjerama štednje kojima je pribjegla grčka vlada.
Ministarstvo finansija Grčke je objavilo da je polugodišnji pad budžetskog deficita bio veći nego što je bio postavljeni cilj za cijelu godinu u obimu od 39,5 odsto. U Ministarstvu navode da je Vlada uspjela da smanji davanja u odnosu na prvo polugodište prošle godine za 12,8 odsto, iako je projektovani cilj redukcije za cijelu godinu bio 5,5 odsto.
Iako Kabinetu Jorgosa Papandreua odlično ide na planu štednje, cilj rasta budžetskih prihoda Vlada još ne ispunjava. U prvih šest mjeseci prihodi od poreza i drugih plaćanja povećani su na godišnjem nivou za samo 7,2 odsto u poređenju s planiranih 69,7 procenata. Kako bi podstakla prihod novca u budžet Vlada je, pored značajnog smanjenja davanja, povećala poreze.
Navedeni podaci se odnose samo na budžet centralne vlasti, a ne kompletnih javnih finansija, koje su pravi pokazatelj za Evropsku uniju. Kompletne javne finansije obuhvataju i osjetljive oblasti kao što su socijalni i penzijski sistem.
Visoko zadužena Grčka je u majskom sporazumu s EU i Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) obećala da će ove godine smanjiti deficit javnih finansija na 8,1 odsto bruto društvenog proizvoda sa prošlogodišnih 69,6 procenata. Za to je od pomenutih partnera dobila podršku vrijednu 110 milijardi evra u vidu povoljnih kredita. Taj aranžman je donesen, jer se Vlada u Atini na tržištu kapitala više nije mogla zadužiti budući da su investitori zbog povišenog rizika tražili više kamate po kojima Grčka nije mogla servisirati svoje obaveze.
Grčka je juče, međutim, prikupila 1,25 milijardi evra na prvoj aukciji dužničkih hartija od vrijednosti otkada je dobila prvi dio međunarodne pomoći. Agencija za upravljanje javnim dugom objavila je da je interes za prodaju trezorskih zapisa uz kamatu od 4,65 odsto i s rokom dospijeća od 26 sedmica nadmašio ponudu za 3,64 puta. Prodaja se smatra važnim testom grčkog finansijskog oporavka s obzirom na raširene bojazni u vezi sa stepenom državne zaduženosti.
Žan-Klod Triše, predsjednik Savjeta ministara finansija evrozone, izjavio je da zbog ispunjavanja programa štednje i reformi Grčka može u septembru da računa na drugi dio pomoći iz aranžmana s EU i MMF-om. Grčka je u maju dobila prvih 14,5 milijardi evra pomoći od zemalja evrozone i MMF-a.
MMF, Evropska centralna banka i Evropska komisija redovno provjeravaju da li se Grčka pridržava datih obećanja. Evropski komesar za ekonomiju Oli Ren najavio je da će delegacija sastavljena od predstavnika navedene tri institucije krajem mjeseca posjetiti Grčku. Ren je izrazio zadovoljstvo rezultatima koje je Grčka postigla u pogledu smanjenja dugova, navodeći da je ostvaren napredak u reformi penzionog sistema.
Grčki budžet u brojkama
- 46% - ostvareno smanjenje deficita
- 39,5% - planirano smanjenje deficita
- 12,8% - ostvareno smanjenje rashoda
- 5,5% - planirano smanjenje rashoda
- 7,2% - ostvareni rast prihoda
- 69,7% - planirani rast prihoda
- 9,65 milijardi evra - preostali dug
Novi štrajkovi u Grčkoj
Talas štrajkova koji je zahvatio Grčku biće nastavljen sutra za kada je najavljeno da neće raditi mnoge javne službe, te kontrolori letenja koji će na četiri časa prekinuti vazdušni saobraćaj.
Zaposleni u javnom sektoru već duže vrijeme štrajkuju protiv Vladinih mjera štednje i pooštravanja uslova za odlazak u penziju. Sindikalna federacija u javnom sektoru, koja ima oko pola miliona članova, najavila je protestni marš do zgrade grčkog parlamenta u Atini.
"Primoraćemo Vladu da povuče svoje reforme koje su teško pogodile naše članove", kaže generalni sekretar sindikata Ilijas Ilijapulos najavivši masovnije proteste u septembru.
Rumunija povećava porez
Vlada Rumunije, kojoj je prijeko potrebna gotovina, planira da ukine paušalni porez od 16 odsto i poveća poreze na prihod počev od iduće godine, izjavio je rumunski ministar finansija Sebastijan Vladesku.
On je rekao da Vlada ne može da pribavi dovoljno novca od sadašnjeg poreza na prihod, koji je uveden 2005. godine. Rumunija se nalazi u dubokoj recesiji, a njena ekonomija će ove godine, prema prognozi, oslabiti najmanje jedan odsto poslije klizanja od 7,1 procenat u 2009. godini. Sve plate u javnom sektoru Rumunije su od 1. jula snižene 25 odsto, dok je PDV povećan sa 19 na 24 procenta.