FRANKFURT - Visoki deficiti javnih finansija mogu da prouzrokuju smanjivanje rejtinga i drugim zemljama evrozone, a ne samo Grčkoj, upozorio je juče član Upravnog savjeta Evropske centralne banke (ECB) Jirgen Štark.
"Procjenjuje se da su deficiti javnih finansija u nekim državama dostigli u 2009. godini dvocifreni nivo", naglasio je Štark, objašnjavajući da to znači da se ne može isključiti smanjivanje rejtinga i za druge zemlje, a mogu da se očekuju i dalje negativne reakcije finansijskih tržišta.
Glavni ekonomista ECB-a je ovo izjavio poslije serije smanjivanja rejtinga kreditnih obaveza Grčke, koja se bori sa snažnom fiskalnom krizom. Štark očekuje da će privreda 16-člane evrozone ove godine zabilježiti umjereni rast, ali je upozorio na moguće komplikacije i nesigurnost koja se nadvila nad privrednim izgledima regiona.
"Uprkos nastavku ekonomskog oživljavanja inflacija bi mogla ostati niska u odgovarajućem srednjoročnom razdoblju, od 18 mjeseci do dvije godine", kazao je Štark.
Njemački mediji su ove sedmice objavili tajni dokument Evropske komisije u kojem se upozorava da visoki budžetski deficiti nekih zemalja i razlike u konkurentnosti privreda članica zajedničke valutne unije ugrožavaju budućnost evrozone. U tom dokumentu je upozoreno da neuravnoteženosti, koje iz toga proističu, izazivaju ozbiljne bojazni koje se odnose na evrozonu kao cjelinu. Eksperti Evropske komisije u toj analizi, pripremljenoj za ministre finansija evrozone, izražavaju strahovanje da će razvoj situacije u Grčkoj, kao i sve veće razlike u privrednom razvoju u zemljama koje su nacionalne valute zamijenile za evro, oslabiti povjerenje u zajedničku evropsku valutu i ugroziti zajedništvo monetarne unije.
To je neke analitičare navelo da razmišljaju i o tome da se Grčka već približila državnom bankrotstvu i da bi, na kraju, mogla čak da napusti evrozonu. Grčka vlada je to, međutim, odbacila kao netačno.
Najveće brige Briselu zadaje situacija u zemljama koje su u prošlosti gomilale visoke deficite tekućih računa platnog bilansa i zahvaljujući niskim kamatama godinama živjeli na dug. Sada te zemlje, među koje se ubrajaju Španija, Grčka i Irska, moraju da se bore s prekomjernim deficitima. Tokom prethodnih sedmica spekulisalo se, prije svega, o budućnosti Grčke koja je visoko zadužena, a njen lanjski budžetski deficit dostigao je 12,7 procenata bruto društvenog proizvoda (BDP). Evropska komisija je, istovremeno, optužila Grčku da je manipulisala statističkim podacima o visini svog javnog duga, tako da toj zemlji prijete disciplinske mjere predviđene za narušavanje propisa EU. Briselski eksperti kao izlaz iz sadašnje krize predlažu sanaciju budžeta i reforme u pomenute tri zemlje. Novi kolektivni ugovori bi trebalo da zamrznu pad produktivnosti i gubitak konkurentnosti, što bi, jednostavno rečeno, značilo da će zaposleni u tim zemljama morati da se zadovolje usporavanjem rasta plata, njihovim zamrzavanjem, ili čak smanjivanjem.