BRISEL - Evro se našao u nezavidnom položaju i takva situacija bi mogla da potraje godinama, a sve njegove slabosti razotkrila je aktuelna globalna ekonomska kriza, smatraju analitičari.
Ekonomska i finansijska kriza uvećale su budžetske deficite u Grčkoj, Irskoj i nekoliko drugih zemalja otkrivajući jedno od najranjivijih mjesta u deset godina starom evropskom eksperimentisanju s međunarodnom valutom. Malo ko misli da bi valutna zona koja obuhvata 16 država mogla da se raspadne, ali će održavanje zajedništva kroz tekuću dužničku krizu značiti preduzimanje bolnih i nepopularnih mjera kao što su smanjenja budžetskih izdataka i veći porezi.
Njemačka kancelarka Angela Merkel rekla je da je evro u veoma teškoj fazi, a analitičari kažu da zajedničkom novcu predstoje mršave godine i da evropske vođe tu malo šta mogu da urade. Te probleme nastojao je da umanji Žan-Klod Triše, šef Evropske centralne banke (ECB), koji nije želio da odogovori na više pitanja o mogućem slomu evra rekavši da ne komentariše apsurdna nagađanja.
Analitičari, mađutim, kažu da problem evra glasi - evrozona ima jedan novac i jednu centralnu banku, ECB, ali ima 16 vlada. Prije evra, vlade su same odlučivale koliko će i kako da troše. Međutim, pošto velike budžetske rupe mogu da ugroze zajednički novac, članovi evrozone su se složili da manjak u obračunu državnih prihoda i rashoda mora da bude ispod tri odsto godišnjeg bruto društvenog proizvoda (BDP) svake zemlje članice tog bloka. Zato je procjena da će Grčka imati deficit za 2009. godinu od najmanje 12,5 procenata BDP-a, a Irska 11,7 odsto izazvala značajne potrese. Obje zemlje su objavile da će smanjiti troškove koje finansiraju iz budžeta i povećati poreze. Na vidiku su i nove nevolje zato što su evro države veoma različito pogođene krizom. Tako je stopa nezaposlenosti u Španiji dostigla 19,4 odsto, što bi moglo da stvori novu problematičnu tačku.
Ekonomisti ističu da će veliki izazov za ECB biti da nađe jednu kamatnu stopu kojom bi stimulisala ekonomski rast i istovremeno spriječila inflaciju kad do rasta dođe. Irski ekonomista Dejvid Mekvilijams zalaže se za raskid "braka bez ljubavi" njegove zemlje i evra.
"Raskid bi dozvolio Irskoj da odmah devalvira svoju valutu kako bi irski izvoz postao konkurentniji. Devalvacija bi privukla ulaganja u Irsku, jer bi plate bile niže", kaže on.
Ipak, irska vlada uporno ponavlja da neće napustiti evro, a dobila je i pohvale od zvaničnika EU zbog velikog kresanja javnih troškova, smanjenja plata državnim činovnicima za deset procenata i zahtjeva da svaki zaposleni uplati najmanje jedan odsto prošlogodišnje zarade za popunjavanje budžetskog jaza.
Optimisti kažu da, ipak, nije ni sve negativno, jer je evro dobro izdržao prve mjesece krize. Članstvo u evrozoni je poštedjelo Grčku i Irsku od devalvacija koje su teško pogodile Mađarsku, Island i Ukrajinu. Takođe vrijednost evra na kursnim listama je ostala visoka, a investitori se uredno okreću evru čim dolar posrne. Ruske rezerve u evrima prvi put su prošle godine nadmašile one u dolarima, a Ukrajina je čak zatražila od Rusije da joj posljednje račune za tranzit gasa plati evrima, a ne dolarima.
Analitičari kažu da lijek koji za trenutnu krizu u nekoliko dražva nudi EU - smanjenje državnih troškova - može da pomogne, ali da će cijenu biti teško platiti. Danska je istaknuta kao primjer, sa sistemom koji dozvoljava momentalna otpuštanja, ali uz velikodušna socijalna davanja nezaposlenima i preusmjeravanja na druge poslove. Prihvatanje danskog primjera i brisanje nekih pravila sa tržišta rada koja danas čine da je poslodavcima skupo da zapošljavaju i otpuštaju radnike izazvaće bunu među sindikatima u Španiji, Italiji i Francuskoj.
"Ali, to je jedino rješenje u prevazilaženju posljedica krize. Biće to bolan proces i trajaće dugo", kažu analitičari.