Neizvjestan početak i uspješna završnica obilježili su ovu zimu, ne samo na Jahorini nego u cijeloj Evropi. Iako su sam početak zime obilježili nedostatak snijega i briga za dalji tok sezone, u Olimpijskom centru "Jahorina" tvrde da su zadovoljni ostvarenim rezultatima, te da spremaju sadržajno ljeto. O ostvarenim rezultatima, planovima za naredni period, kao i o novom izdanju jedinstvenog časopisa o skijanju "SkiYu" magazina razgovaramo sa direktorom Olimpijskog centra "Jahorina" i uspješnim menadžerom Dejanom Ljevnaićem.
Zimska sezona je startovala kasnije od planiranog, da li ste sumirali utiske i možemo li reći da su rezultati bili uspješni i ove zime?
LJEVNAIĆ: Iako je sami početak sezone kasnio, na našoj planini je u sezoni skijalo gotovo 280.000 skijaša, koji su ostvarili više od 2.500.000 prolaza, što svakako predstavlja odlične rezultate. I uz skijaše nas je posetilo oko 150.000 ljudi koji su ljubitelji prirode i svežeg vazduha. Proleće je uveliko stiglo, a skijanje na Jahorini nastavljamo i do početka maja, do sada imamo 115 dana rada. Uslovi za skijanje su odlični, na našim skistazama ima preko 50 cm snega, dani su duži i sunčaniji, na stazama nema gužve i proletno skijanje je zaista stvoreno za uživanje.
Do sada je ostvareno 75% od prometa za isti period prethodne zimske sezone, dok smo u poređenju sa baznom skisezonom (2016/17) ostvarili promet uvećan za više od gotovo 6 puta. Prihod ostvaren do sada iznosi gotovo 16.000.000 konvertibilnih maraka, što je samo jedan od pokazatelja da težimo jedinstvenoj ponudi i idemo u korak sa velikim evropskim skicentrima. Iako smo za kratko vreme na Jahorini ugostili značajan broj skijaša, na našim skistazama i na polazima instalacija nije bilo gužvi, zahvaljujući prvenstveno uvećanom kapacitetu naših instalacija vertikalnog transporta koji sada iznosi 33.000 skijaša na sat. Ovu zimu je obeležilo sjajno skijanje na odlično pripremljenim i obeleženim skistazama, sa adekvatnom signalizacijskom i bezbednosnom opremom. Ono što je važno spomenuti je da smo privukli nove kategorije gostiju na planinu dobrim promocijama koje smo realizovali pred samu zimsku sezonu, pa su se tako uz goste sa prostora bivše Jugoslavije, koji nas tradicionalno posećuju, na Jahorini nizale i posete gostiju iz Rumunije, Mađarske, Velike Britanije, uz saradnju sa agencijom TUI i uvođenjem čarterleta na relaciji London Sarajevo. Izuzetno je bitno da svoju strategiju razvoja i poslovanja prilagođavamo realnim uslovima, globalnom otopljavanju sa kojim se cela Evropa suočila na početku zime, te da ulažemo u letnje sadržaje i sistem osnežavanja.
U toku su i radovi na skicentru "Igrišta" kod Vlasenice, kada će ovaj projekat biti finalizovan i dostupan turistima?
LJEVNAIĆ: Obnavljanje i izgradnja skicentra "Igrišta" projekat je čiji su radovi otpočeli 27. juna 2022. godine, a od čijeg će budućeg poslovanja direktno zavisiti 100 radnih mesta i indirektno 2.000 radnih mesta. U toku su radovi na izgradnji dve nove skistaze, sistema za veštačko osnežavanje staza, žičare, pokretne trake i mnogobrojnih zabavnih sadržaja. Garantovaćemo najmanje 120 snežnih dana, ali i izgraditi akumulaciono jezero kapaciteta 30.000 m³, kao i parking, te sav prateći sadržaj neophodan za funkcionisanje jednog turističkog centra. Lokalno stanovništvo opštine Vlasenica već sada oseti benefite od pokretanja ovog projekta, a planirano da je u sledećoj zimskoj sezoni skicentar "Igrišta" bude na raspolaganju skijašima i, nadamo se, mnogobrojnim posetiocima. Moram da pohvalim moj tim, na koji sam izuzetno ponosan. Nedavno sam na jednoj konferenciji saznao da smo tim koji je izgradio najviše žičara na svetu uključujući naš rad u skijalištima Srbije, na Jahorini, u Kini, Turskoj, Crnoj Gori, Makedoniji i Sloveniji. U planu je i da gradimo gondolu u Vrnjačkoj Banji sa porodicom Đoković, koja stoji iza ovog projekta. Zahvalan sam jer su nam ukazali poverenje i potrudićemo se da napravimo najbolju gondolu na svetu. Očekuje nas još mnogo novih projekata u budućnosti, ali sam veoma sretan jer veliko je zadovoljstvo raditi za skijaše i za decu!
Nekako nam se čini da se ljetnja i zimska sezona na Jahorini bukvalno nastavljaju jedna na drugu, da li ste već spremni za nadolazeće ljeto?
LJEVNAIĆ: Projekti kojima smo privukli do sada veliki broj posetilaca i održali reputaciju nastaviće da se nižu i nakon završetka sezone skijanja i, s tim u vezi, na Jahorini se već odavno radi na pripremi letne sezone, čiji početak je planiran 29. juna 2023. godine. Neki od sadržaja koji će pružiti našim posetiocima sjajnu zabavu u letnoj sezoni su svakako Adrenalin park sa atrakcijama kao što su najduži planinski bob u jugoistočnoj Evropi (2,5 km), tower, loopster, skydive, zipline, Avantura park, Bike park i Bike staza, Off Road karting, kajak, Staza životinjsko carstvo, kao i buduća velika atrakcija turistički vozić. Za prave zaljubljenike u leto spremili smo i plažu na 1.879 m.n.v., sa mnogobrojnim sadržajima na jezeru i fantastičnom plažom sa koje se pogled pruža upravo ka jezeru, a dalje doseže i do planinskih vrhova.
Ono što će svakako ostaviti najveći pečat na letnju sezonu jeste "Jahorina Ultra Trail", koji je planiran 22. jula tekuće godine. U sklopu "Jahorina Ultra Traila 2023" takmičari će testirati svoju hrabrost u četiri trke ULTRA, MAXI, MIDI, MINI. Nova startna tačka najduže, ULTRA trke ove godine je u kultnom gradu Višegradu, koja će se svojom trasom voziti preko čuvene ćuprije na Drini i protezati se preko najlepših planina Bosne i Hercegovine, u dužini od čak 140 kilometara. Grand finale "Jahorina Ultra Traila" predstavljaće trka MASTERS, planirana 30. septembra, za čije će učešće pozivnicu dobiti 10 takmičara sa najboljim rezultatima iz ULTRA 2023 trke i 5 takmičara sa najboljim rezultatima iz MAXI 2023 trke, i kojima će se pružiti mogućnost da osvoje automobil. Uz "Jahorina Ultra Trail" realizovaćemo i događaje koji su proteklog leta izazvali veliko interesovanje gostiju, a to je "Jahorina Fashion Weekend", kao i "Digital Jahorina", ali i umetnička kolonija "HUB Jahorina".
Poznato je da mnogo ulažete u marketing, koji su sljedeći koraci na tom polju?
LJEVNAIĆ: Upravo se spremamo za nastup na najvećem skijaškom sajmu, koji se od 19. do 21. aprila održava u Inzbruku u Austriji. Kao jedina kompanija sa naših prostora imaćemo priliku da se promovišemo rame uz rame sa najuspešnijim iz sveta skijanja i predstavimo naše potencijale, ali i jedinstveni skijaški magazin "SkiYu", čije drugo izdanje je u pripremi i koje će svetlost dana ugledati na jesen ove godine. "SkiYu" časopis je jedan od koraka kojim idemo ka ideji Open Balkan, 1 skikarta za sve skicentre. Ovakvim ujedinjavanjem ponude uradićemo mnogo za skijaše, doprineti boljem životu građana i konkurenciju pretvoriti u partnere.
Kada govorimo o marketingu za sledeću zimu, spremamo jubilej, veliku 40. godišnjicu Olimpijskih igara i cela zimska sezona će biti u tom znaku. Uvek idemo korak dalje, zadržavamo sve što je bilo dobro i uvodimo novitete, kako kada su eventi u pitanju, tako i za promocije i akcije koje realizujemo. Mogu samo da kažem da sam izuzetno nestrpljiv da sve što smo zamislili dovedemo do realizacije i na taj način, siguran sam, pomerimo i naš uspeh za korak unapred.
Da li su akcije "1.000 skija" i "1.000 kaciga" završene ili su prijave i dalje moguće na Vašem Instagram profilu?
LJEVNAIĆ: Akcije su u toku na mom Instagram profilu @dejanljevnaic i trajaće dok god svi učesnici ne budu dobili svoj prvi par skija i svoju kacigu. Ovo su projekti kojima lično posvećujem najviše pažnje. Iako trenutno možda ne daju mnogo, na dugoročnom planu će se videti pun potencijal i cilj ovih akcija. Mladi nam lutaju u imaginarnom svetu, ako hoćemo dobru budućnost, moramo im se više posvetiti i pružiti alternativu.
Od marta prošle godine kroz izazov "Hiljadu skija za našu decu" podelili smo preko 500 pari skija za najmlađe širom regiona na više od 30 dodela koje smo do sada organizovali. Svakako, na prvo mesto ispred ličnog uspeha moram da stavim naš cilj, a to je da što više dece i mladih ljudi nauči da skija, zavoli planinu. Možda baš zahvaljujući akcijama koje realizujemo u budućnosti stvorimo uspešne skijaše koji će na velikim takmičenjima braniti boje naših zastava.
Ponosan sam i na ogromnu podršku na koju smo naišli do sada prilikom realizacije akcije od velikog broja sponzora koji su želeli dati svoj doprinos u stvaranju zdravih životnih navika kod najmlađih. Naš strateški cilj je da što više dece dođe na planinu i napravi svoje prve skijaške korake na bilo kojoj od predivnih planina kojima naš region obiluje. U vezi s tim, preduzimamo više projekata i već možemo govoriti o mnogim aktivnostima kojima težimo do ostvarenja tog cilja. Uz akciju "1.000 skija za našu decu" realizujemo i akciju "1.000 kaciga za našu decu", dok već duži niz godina na Jahorini akcijom "Budi dete Jahorine" obezbeđujemo besplatne karte za svu decu iz regije. Svaka od navedenih akcija je deo strateškog cilja čiji je poslednji korak da napravimo kamp za decu kako bi svako dete koje poželi imalo mogućnost da skija, a samim tim stiče i nove prijatelje i zdrave životne navike. Sa pozicije na kojoj sam želim da doprinesem približavanjem skijanja deci, te da razbijemo predrasude da je skijanje sport samo za imućne.
Kako vidite Jahorinu u budućnosti?
LJEVNAIĆ: Moram da kažem da je na Jahorini do sada urađeno zaista mnogo i da je to rezultiralo mnogobrojnim uspesima. Sada naše aktivnosti treba da idu u drugom smeru, nedostaju nam ekološki projekti. Nedostaju nam edukativne emisije u medijima, još uvek se malo zna o skijanju. Smatram da ne mora svaki projekat da bude komercijala, treba da radimo na tome da razmišljamo 50 godina unapred, treba da radimo na projektima koji su značajni za zdravlje, sport, kulturu, ekologiju i čiji će rezultati biti vidljivi tek za 2030 godina.
Najmanje što možemo je da se ponašamo odgovorno, u skladu sa prirodom, ekološkim načelima i da razmišljamo o budućnosti i svemu što će generacije posle nas zateći. Mišljenja sam da ćemo, ako se nastavi ovako, uništiti prirodu i ostati upamćeni kao generacija koja je uništila planinu. Nemam ništa protiv same gradnje koja je adekvatna i planska, ali moramo više brinuti o ekologiji, arhitekturi i prirodi. Svaki novi objekat koji se izgradi na planini treba da krasi planinu i okruženje, a ne da bude suprotno. Treba da se koriste što više prirodna svetlost, materijali poput drveta i kamena, da to sve bude u planinskom stilu, sa što manje spratova, pripadajućom garažom i parkingmestima. Neophodno je da imamo uređen parking, garažu, ambulantu, trotoar za šetnju koji trenutno praktično ne postoji nigde na planini. Krajnje je vreme da Jahorina dobije pejzažnog arhitektu.
Nadam se da će neko da čuje moje najdobronamernije predloge. Hitno moramo preduzeti adekvatne mere, inače nećemo imati čime da se pohvalimo. Neophodno je da se uvede komunalni red. Jednostavno, treba da se angažuju najbolji arhitekti, neophodno je da se uloži u izradu plana, te da se propišu strogi uslovi i pravila pod kojima će biti odobrena gradnja. Samo na ovaj način možemo sačuvati našu Jahorinu, našu zelenu oazu.