PARIZ - Francuska rizikuje da izazove gnjev svojih susjeda pokretanjem plana koji sadrži desetine milijadi evra novih pozajmica u trenutku kada se od njenih partnera u Evropskoj uniji traži da zauzdaju svoje stimulativne pakete koji su uzrok naglog skoka državnih deficita i dugova.
Električni automobili, struja na vjetar i širokopojasni internet su među industrijama koje već čekaju u redu za svoj dio francuskog "Velikog zajma" - plana javne potrošnje vrijednog 35 milijardi evra, kojeg je pokrenuo predsjednik Nikola Sarkozi kao mjere za dugoročni podsticaj ekonomskog rasta Francuske. Sarkozi je pokrenuo ideju o novom zajmu prošlog ljeta u govoru u parlamentu, a komisija koja je tad dobila zadatak da sačini listu strateških prioriteta za trošenje treba da podnese izvještaj.
Pošto je u ekonomiju već ulio 26 milijardi evra kroz stimulanse za izvlačenje iz svjetske finansijske krize, Sarkozi je rekao da Francuska mora da sakupi nove milijarde evra i uloži ih u dugoročni privredni rast zemlje, jer bez ulaganja nema budućnosti. Prve procjene veličine programa zajmova išle su do 100 milijardi evra, ali je prošle sedmice komisija objavila da je odredila ukupni ulog 35 milijardi evra.
Dio tog novca mogao bi da dođe iz fonda u kojeg se slilo 69 milijardi evra koje su francuske banke vratile državi na osnovu ranije dobijenih kredita kako bi se izvukle iz finansijske krize. Vlada će, međutim, morati da pozajmi oko 20 milijardi evra da finansira ulaganja koja bude predložila komisija. Sarkozi će imati odlučujuću riječ i u veličini novog zajma i u tome kako će biti trošen, a očekuje se da će svoj plan izložiti početkom decembra.
Francuski univerziteti mogu da se nađu među najvećim korisnicima "Velikog zajma" i računaju na iznos do deset milijardi evra određenih za stvaranje zadužbina po ugledu na neke američke visoke škole. Čak i klub koji lobira za povećanje broja biciklističkih staza u gradovima traži 500 miliona evra.
Prošle godine, Francuska je potrošila 55 milijardi evra na servisiranje ukupnog duga od 1,3 biliona evra. Evopska centralna banaka je prošlog mjeseca upozorila 16 država evrozone da moraju da prekinu sa stimulativnim programima i počnu da otplaćuju javni dug najkasnije do 2012. godine.