BANJALUKA - Ekonomski oporavak BiH biće dug i težak počevši od ove godine u kojoj se očekuje blagi rast bruto društvenog proizvoda (BDP) zemlje za 0,5 odsto, ocijenio je juče Kemal Kozarić, guverner Centralne banke BiH.
Kozarić, koji je učestvovao na naučnom skupu "Uslovi i ograničenja prevladavanja efekata globalne krize" u organizaciji Ekonomskog fakulteta u Banjaluci, izjavio je da situaciju u BiH dodatno usložnjava izborna godina.
"Ove godine se mogu očekivali političke tenzije zbog predstojećih izbora, ali bi stranke na vlasti mogle pokušati pokrenuti javne radove i projekte stvarajući dinamičniju sliku bh. ekonomije u želji da privole glasače da im ponovo daju podršku", kazao je Kozarić.
On je istakao da je BiH prošle godine nesumnjivo zapala u recesiju zbog udara svjetske ekonomske krize. Svi makroekonomski pokazatelji, navodi, imali su negativnu tendenciju, od BDP-a koji je bio u padu za tri odsto do nezaposlenosti, koja je povećana za 0,7 odsto, na 24,8 odsto.
Bankarski sektor je, ukazuje Kozarić, ostao zdrav i stabilan, iako je bio izložen spoljnim šokovima koji su primorali banke da pažljivije upravljaju rizicima, što se odrazilo na prvi godišnji pad kreditnih plasmana.
"Prvi put je i sedam banaka u BiH iskazalo gubitak, dok je ukupna dobit sektora pala za 60 odsto, što jasno govori da je vrijeme visokih profita banaka iza nas i da se moraju svesti u realne okvire", naglasio je guverner Centralne banke BiH.
Janez Prašnikar, profesor na Ekonomskom fakultetu iz Ljubljane, jedan od učesnika skupa, izjavio je da je globalna ekonomska kriza najviše pogodila države koje su oslonjene na izvoz, poput Slovenije, dok kod BiH to nije slučaj.
"To se vidjelo po tome što vas kriza nije pogodila odmah krajem 2008, već početkom 2009. godine zbog smanjenja inostranih finansijskih sredstava", kazao je Prašnikar.
Privredni pad je, ocjenjuje, generalno zaustavljen, smatrajući da će iz krize najteže izlaziti zemlje koje se suočavaju sa budžetskim poteškoćama i zaduživanjem.
Dekan banjalučkog Ekonomskog fakulteta Novak Kondić rekao je da je cilj skupa, na kojem su učestvovali eminentni ekonomski stručnjaci sa prostora bivše Jugoslavije, da kroz veliki broj prezentovanih radova "otvori vidike" za pronalazak načina za najlakši izlazak BiH iz ekonomske krize. Potrebno je, naglašava, sagledati načine stvaranja samoodržive ekonomije u uslovima kada presušuju prihodi od privatizacije, jeftni ino-krediti i donacije.
Dragan Mikerević, profesor na Ekonomskom fakultetu u Banjaluci, ukazao je da se potezi domaćih vlasti prilikom rješavanja ekonomskih poteškoća iz pragmatičkih razloga često razlikuju od mišljenja stručnjaka.
"Vlade u BiH su uglavnom orijentisane na kratkoročne ciljeve, dok je nauka bazirana na dugoročne efekte, što je ponekad teško pomiriti", ukazao je Mikerević.