BEOGRAD - Dobrog majstora jako je teško naći u mnogim industrijama, a samo za servisiranje vozila nam fali od 5.000 do 10.000 radnika. Struka se slaže da ovakvo stanje podiže cijenu usluga ali i majstorsku platu, koja se kreće od 1.200 evra i može da ide mnogo više.
Aleksandra Đurišić, menadžerka Udruženja Auto-servisi Srbije (UASS) za "Blic Biznis" objašnjava da je više faktora uticalo na to da danas imamo deficit kadra u ovoj industriji. Zanimanja automehaničara, autoelektričara, limara... su kaže po nepisanom pravilu godinama u nazad bila rezervisana za đake sa slabijim uspehom, i malom zaradom, što je dovelo do nezainteresovanosti učenika da ih upisuju.
"Neka gruba procjena kaže da u Srbiji fali od 5.000 do 10.000 Automehaničara. Problem je što nije samo jedan faktor doveo do ovog problema. Dugo su roditelji plašili djecu zanatima, i da ako ne budu učili završiće u Tehničkoj školi i u nekom kanalu. Tako da su oni prevenstveno uticali da se stvore predrasude u vezi ovih zanimanja, pa su ove škole upisivala djeca koja nisu mogli da upišu ono što im je prvenstveno bio izbor", kaže sagovornica.
Ona objašnjava da se danas u skladu sa razvojem tehnologije, stvari i u ovoj industriji brzo mijenjaju, modernizuju, pa je samim tim i potreba za kadrovima drugačija.
"Paradokslno je da sada za popravku automobila to moraju biti deca koja su bolji đaci, da barataju ne samo mehanikom, već da poznaju elektroniku, programiranje, kodiranje...sve je složeniji metod popravke automobila dok se u školi uči na zastarelim primerima i modelima, u trogodišnjim školama koje funkcionišu po modelu dualnog obrazovanja. Ovo se na žalost to nije pokazalo kao dobro rešenje, jer nam na praksu dolaze i deca koja koju definitivno ne zanima bavljenje zanatima. Oni su čitav dan na telefonu, samo gledaju da im što pre prođe vreme a to je osnovni preduslov da bi se neko ovim poslom bavio", kaže Đurišić.
Da je problem naći majstora koji zna da obavi svoj posao i popravi auto, postalo je već očigledno. Naročito se vidi u trenutku kada se dođe u servis, gde vam majstor kaže da će vaš auto biti popravljan tek kada dođete na red, što može potrajati, jer nema dovoljno osoblja. Aleksandra Đurišić objašnjava da pored toga što nam skoro u svakom servisu fali ljudi sa ovom stručnom spremom, takođe često i oni koje imamo nemaju adekvatno znanje.
"Često se dešava da se ljudi koji se tradicionalno bave ovim poslom, i koji su u servis puno uložili, zatvaraju servis i odustaju od ovog posla upravo zbog nedostatka radne snage. Mi radimo sada sve što je u našoj moći da se ovo promijeni, ali čak i da uradimo dobre stvari danas, prve rezultate ćemo moći da vidimo tek za četiri godine, te prve đake koji to vole i nove majstore koje to zanima", kaže Aleksandra Đurišić.
Nelegalna konkurencija obara cijenu usluge
Iz UASS objašnjavaju da zbog postojanja velikog broja nelegalnih servisa u manjim mjestima majstori prinuđeni da spuštaju cijene svojih usluga kako bi bili konkurentni.
"U manjim gradovima ima na desetine servisa koji funkcionišu u garažama, a samo dva ili tri koja su legalna i to je mnoge majstore otjeralo iz zemlje. Problem sa zanatlijama nije samo u Srbiji, ali da se oni na Zapadu mnogo više cijeni i ova zanimanja su mnogo više plaćena, što je jedan od razloga zbog čega su ljudi napuštali manje sredine i odlazili u inostranstvo da se bave ovim poslom", kaže Aleksandra Đurišić.
Ona kaže da je u velikim sredinama poput Beograda i Novog Sada situacija drugačija, tu se dobro naplaćuje rad i znanje, ali i dalje fali veliki broj zanatlija. I to ne samo u Auto industriji, već i u drugim sferama.
"Svuda nam fali radnika. Kako dođe sezona mi shvatimo da nam u nekoj sferi fali radnika. Kada dođe ljeto i sezona servisiranja klima, shvatimo da nam fale tu majstori, kada hoćemo da renoviramo kupatilo dođemo u situaciju da ne možemo da nađemo u Beogradu čovjeka koji će da uradi. To je generalno trend koji vlada u svim zanatima", kaže ona.
Ističe da je u Auto industriji situacija malo specifična i da se mnogo stvari dešava na dnevnom nivou, ali se jako sporo reaguje na promjene, pa imajući u vidu da školski sistem, a zatim i servisi ne mogu da to isprate, to je dovodilo do problema sa deficitom kadrova.
Plata od 1.200 evra
Aleksandra Đurišić, menadžerka Udruženja Auto-servisi Srbije (UASS) kaže da je u svemu ovome dobro da majstori danas zarađuju mnogo bolje nego što su zarađivali prije. Sada je kaže došlo zlatno vrijeme za njih i konačno mogu da naplate svoj rad.
"Plate dobrog majstora se kreću oko 1.200 - 1.400 a idu i više. Svaki od njih, koji je siguran u svoj rad, brz, vešt, može da zaradi i više od vlasnika servisa. Djeca na praksi takođe mogu dobro da zarade. Ako pokažu interesovanje, pored fiksnog dijela, mogu da zarade i dodatno prema svom učinku. Što je dobra motivacija za njih da nastave da se bave tim poslom kada već vole i da vide da od toga može lijepo da se živi", kaže sagovornica za Blic.
Ona ističe da u velikim gradovima majstori imaju tu privilegiju da odbijaju da popravljaju stare automobile, kojih na našem tržištu na žalost ima jako mnogo, i koji se na Zapadu smatraju otpadom, dok servisi u manjim sredinama, ipak rijetko mogu sebi da dopuste da odbijaju posao zbog već niskih cijena usluga.
"Kada pogledamo cijene usluga one dosta variraju u zavisnosti od mjesta, pa nekada jeftinije ispadne da se ode iz Beograda u neko okolno mjesto na servis nego da se ta popravka uradi u gradu. U manjim sredinama su dosta niže cijene ali i platežna moć i cijene života. U većim gradovim je sve dosta skuplje", zaključuje ona.
Fali 12.000 vozača
Srbija godinama kuburi sa nedostatkom profesionalnih vozača, a taj manjak prema posljednjim procjenama iznosi oko 12.000 i to mnogo više fale vozači autobusa nego vozači kamiona.
Kako je nedavno generalni direktor Udruženja drumskog saobraćaja Srbijatransport Goran Aleksić rekao do manjka vozača došlo je i zbog demografske slike u Srbiji odnosno starenja stanovništva i smanjenja populacije a sve to u situaciji kada se u zemlji otvaraju fabrike i transportne usluge su sve traženije.
Prema njegovim riječima, nedostatak ove radne snage podstaknut je zakonskim odredbama kojima se ograničava radno vrijeme vožaca što je od 2015. godine još više povećalo potrebe za vozačima.
Deficit svih kadrova
Deficit radne snage u posljednje vrijeme izražen je u velikom broju industrija. Posebno je primjetno da nedostaju građevinci, keramičari, vodoinstalateri... Ovo je nedavno potvrdio Miloš Turinski ispred kompanije "Infostud poslovi" i istakao da se posljednjih godina kvalitetni električari "transferuju" poput dobrih fudbalera, jer je izuzetno teško danas pronaći majstora u ovim oblastima.
On je naveo da se zbog toga poboljšavaju i uslovi rada ali i plate.
"Tako na primjer u IT sektoru bilježimo prosjek od oko 1.600 evra, dok ovako visoke zarade prate i vodoinstalateri, električari pa čak i šefovi kuhinje. Primjera radi dešava se da određeni poslodavci nude odlične uslove poput oglasa za vodoinstalatera u kojem je nuđeno 240.000 dinara ili oglasa za električara u kojem je nuđena početna zarada od 150.000 dinara", objasnio je tada Turinski.