I desetak dana posle tragične smrti kantautora i izvođača novokomponovane narodne muzike Šabana Šaulića sa većine platformi, ali i s naslovnih strana oficijelnih (nazovi)medija ljude vreba neka "ekskluziva".
Da li o poslednjim danima ovog vrhunskog pevača, da li o patnjama poznanika, saradnika i inih ne/pozvanih, da li o dilemama porodice...
Naprosto, mrtav Šaban Šaulić je mamac sa velikim M za publiku svake vrste, pa i posle smrti zaposeda medije, čak mnogo više nego tokom svoje zapažene i zaslužene karijere; naglasak je na zasluženoj, jer u ovoj priči uopšte nije bitno šta ko misli o narodnoj i nazovinarodnoj muzici, bitno je da je on zaista bio majstor svoj posla. I da, treba mu odati priznanje, valčja i osetiti žal, kako kaže jedna njegova pesma. I ostaviti ga na miru, i njega, i njegovu porodicu, i prijatelje, da u tišini isprate gubitak.
Neko vreme pre saobraćajne nesreće u kojoj su stradali Šaulić i njegov saputnik Mirsad Kerić - kome mediji inače ne posvećuju pažnju, iako je u pitanju jedan mladi život nestao u istom trenu, na istom mestu i u istim okolnostima - u beogradskoj saobraćajnoj nesreći teško je povređena voditeljka jutarnjeg programa Pink televizije Dea Đurđević.
Dea je danima pre Šaulića zaposedala naslovnice i udarne termine na televizijama. Ako je verovati - a uglavnom nije uputno - najpopularnijim tiskovinama i televizijama, čak je lično davala intervjue o svojoj Golgoti.
Nekako u to vreme u teškoj saobraćajnoj nesreći na naplatnoj rampi Doljevac na autoputu kod Niša poginula je Stanika Gligorijević (52), majka petoro dece.
Za razliku od Šabana Šaulića i Dee Đurđević, mediji su mahom izvestili, a potom nastavili u istom tonu, da je "poginula jedna žena" ili još bezličnije da je "poginula jedna osoba", a akcenat je stavljen na tešku sudbinu - a ponegde i na moguću odgovornost - v.d. direktora Javnog preduzeća "Koridori" Zorana Babića, koji je i sam povređen u toj nesreći koju je izazvalo njegovo službeno vozilo. Ozbiljno povređen, ali daleko od opasnog po život; čak se u prvim satima po nesreći ovaj političar poznat po neumesnim nastupima sprdao sa medijima poručujući im da je još tu. No, nedugo potom je zaćutao i posle najave ministra unutrašnjih poslova i partijskog druga Nebojše Stefanovića da će podneti ostavku, to je i učinio; kaže da se ljudski oseća odgovornim, iako nije vozio, što je u nesreći u kojoj je učestvovalo to njegovo vozilo neko izgubio život. Neko.
Nešto malo pažnje posvećeno je i službenom vozaču koji je sutradan priveden, pa ubrzo pušten da se brani sa slobode.
Ukratko, imali smo nekoliko zaista teških smrti i teških povređivanja u saobraćajnim nesrećama, a milion priča. Od kojih se malo koja bavila ljudima koji nemaju medijsku popularnost, zlosrećnom Stanikom Gligorijević i saputnicima Šabana Šaulića i ostalim stradalima u nesreći koja je zadesila Deu Đurđević.
Oni, očito, po merilima onih koji kroje medijske politike nisu dovoljno ljudi da bi se o njima izveštavalo. Ni njihova deca nisu dovoljno deca da bi se bilo ko zabrinuo što je u jednoj teškoj saobraćajnoj nesreći izazvanoj, najverovatnije, nepažnjom bahatog vozača bahatog funkcionera njihova majka nestala.
Prosto nestala.
A može biti da je i Stanika lepo pevala, a ako nije pevala, možda je dobro kuvala ili plela, ali očito je imala važnu životnu misiju - da rađa i voli svoju decu.
Ej, petoro dece.
No, u eri teške demagogije o crnoj kugi, odlascima mladih i manje mladih, depopulaciji i samouništenju nacije, njihovi medijatori u društvu - mediji - nisu uopšte našli za shodno da se bave sudbinom te porodice. Ni da se zapitaju ko će Stanikinu decu odgajati, ko će im spremiti doručak, ko ih ispratiti u školu, spremiti svatove, dočekati unučiće.
Stanika je, neka nam oprosti, nevažna, ona je jedna od miliona tihih senki, nevidljivih, nečujnih, nevažnih.
Njena smrt je naprosto jedna službena crtica u nekim nadleženim službama, nova smrtovnica i ništa više.
Jer, na njenoj smrti niko ne može da zaradi. Njoj ne pripadaju pogrebni venci od 300, 500, 800, hiljadu, dve evra. Njena smrt je prosto nezgoda koju valja što pre zaboraviti, a i uputno je da se ne talasa "o tome" jer će tako oni koji su skrivili ili suskrivili njenu smrt proći sa lakšim kaznama. Ukoliko uopšte budu kažnjeni, pri čemu je i nehajni vozač u neku ruku kolateralna šteta.
Biće da će se opet naći neki pametnjaković koji će pitati o čemu se ovde radi, čemu pisanije, jer zna se da je Šaban kralj, Dea je valjda princeza, a Stanika i Mirsad su, eto, samo tamo neka Stanika i tamo neki Mirsad koji su se u nedoba zatekli na mestu koje im je došlo glave. Biće i onih pametnjakovića sa "težinom" koji će govoriti o nenadoknadivom gubitku za kulturu Srbije i šire, šire, još šire; a oni baš pametnjakovići će opet reći kako narod to traži, jer narod voli da uživa u životu i smrti slavnih. A kad već voli - neka i plati, jer je opštepoznato da je smrt unosan posao.
Da je još živ filmski režiser Živko Nikolić, pitao bi što se čudimo, jer smrt je svetkovina života - naslov intervjua koji je mom kolegi i meni dao davnih osamdesetih - ne samo u njegovoj rodnoj Crnoj Gori, koja je maestralna u ritualima smrti, nego svuda na ovim prostorima. A kad ode, ili što rekli muslimani preciznije "preseli" na onaj svet, neko ko je i za života intrigirao, svetkovina biva jača, svečanija, zaglušujuća. Prosto blješti kao svečarski lampioni, rasipa se na sve strane, pulsira, puzi, juri...
A mediji uživaju, em ne moraju ništa teško da rade - vest i "vesti" jedna drugu sustižu, em ih društvene mreže dodatno hrane i daju municiju. Može sve da se dobiberi i zasladi, ali i samo po sebi pleni.
Gutaju ljudi, i oni koji to vole i oni kojima je muka od pretvaranja bilo čije smrti u orgiju;
ali, naprosto, nemoguće je ne videti i ne čuti, gađa vas sa svih strana, bilo da čuči ponosno u nekom kiosku ili vas zaskoči sa nekog od silnih ekrana koje imate.
Toliko napadno da ne možete čak ni da žalite kao ljudi, ni Šabana, ni Deu, ni Mirsada, ni Staniku; jer Šabana i Deu vam ogade, a od Mirsada i Stanike vas ograde.
Umreti kao sav normalan svet postalo je nemoguće.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.