Nismo napredovali u 2022. godini kao ljudi, nego mislim da smo drastično nazadovali.
Kada pogledam na odnose ovih zemalja okolo, rat u Ukrajini i sve što je dodatno polarizovalo ionako polarizovan narod, mislim da svake godine gubimo po dva koraka. Na ovim prostorima smo specifični po tome da ne pratimo gde svet ide, nego se trudimo da uvek idemo malo više iza njih.
Rekao je ovo za "Nezavisne" srpski pozorišni, filmski i televizijski glumac Branislav Trifunović i dodao da će godinu iza nas pokušati da zapamti po lijepim stvarima koje su mu se dešavale u privatnom životu. On smatra da srž problema u regionu nije u suočavanju sa prošlošću i razbijanjima određenih mitova.
"Suština problema svih naroda na ovom prostoru je obrazovanje, koje je katastrofalno. Već generacijama unazad je sve gore i niko se ne trudi. Ne govorim samo za vlast, iako je to njihov posao. Ljudi nekako kao da ne žele da imaju nešto više obrazovanih. Čini se da je mnogo lakše manipulisati ljudima koji nisu obrazovani. Sada je taj stepen obrazovanja na toliko niskom nivou da je to začuđujuće. Da sada krenemo da to rešavamo - neće se rešiti za narednih 30 do 40 godina, tako da ćemo opet kaskati", rekao je Trifunović.
NN: Kada pominjemo obrazovanje da li je i kvalitet obrazovnog televizijskog programa drastično pao u odnosu na period kada ste Vi stasavali?
TRIFUNOVIĆ: To je deo iste priče. Televizija bi trebalo da ima obrazovni karakter, ali čini mi se dok gledam televizije da nijedna nema obrazovni karakter, možda jedino Radio-televizija Srbije na kojoj je nešto ostalo. Od ostalih niko se ne bavi time niti novim generacijama. Ni za starije generacije se niko ne trudi da ih nešto nauči ili douči. Gledam starije ljude poput mojih roditelja... Oni nisu neobrazovani, ali njihovo obrazovanje je u poplavi svih dezinformacija i rušenja, stereotipa i gluposti i stvari koje su naučili i mislili da znaju dovedeno u pitanje baš preko televizije ili društvenih mreža. To je još jedno oruđe za totalno zatupljivanje. Verujem da je tako i u BiH, odnosno znam da je tako u BiH.
NN: U Srbiji se danas filmovi i serije više snimaju nego ikad. Koliko tu ima kvaliteta?
TRIFUNOVIĆ: To je deo politike i trenutne borbe dva velika vlasnika za prostor i budućnost. Meni je nenormalno da ijedan od njih može da plati 200 miliona evra za neki engleski fudbal i neke Lige šampiona. Milijarde su u pitanju, nije mi jasno odakle te pare dolaze. Ne verujem da je to na neki duži period održivo. Drago mi je zbog glumaca, što možemo da nešto naučimo, da se pojave neki novi ljudi u međuvremenu, ali pouzdano znam tu gomilu operatera. Više ne pitaju za sadržaj, nego im je bitno da imaju bilo šta. To se verovatno odražava i na kvalitet, mada u tom mom poslu ima svega i svačega. Pojavi se nešto što je jako zanimljivo i bitno što je prirodno. Dokad će trajati - nisam siguran. Mislim da neće dugo trajati i pitanje je trenutka kada će to sve da se sruši.
NN: Igrali ste u seriji "Tajkun", koliko ona realno opisuje današnje društvo?
TRIFUNOVIĆ: Po mom mišljenju je to čak i malo blaže prikazano nego što realno jeste. Sprege ljudi koji su u novcu i u vezi sa raznim političkim faktorima. Oni definitivno određuju sudbinu ove zemlje. Duboko su umešani u sve i svašta. Moja serija "Tajkun" bila bi mnogo crnja i gora, bliža stvarnosti. Ovo je malo kao tizer, ali onome ko može da razmišlja može da bude jasno gde i kako živimo i ko se pita o našim sudbinama.
NN: Jedan Vaš kolega je nedavno izjavio da je kinematografija u regionu danas više u rukama producenata, nego u rukama režisera. Zašto je to tako?
TRIFUNOVIĆ: Ne znam da li mogu da se složim, ali naravno da ima istine u tome. U zadnje vreme se pojavila generacija nekih ljudi koji bi voleli da snimaju neke drugačije filmove. Retko se dešava da producenti izguraju neku ideju i da oni od starta pronalaze reditelje, pisce i ekipu koja će to da radi. Mislim da se krenulo da prvo reditelji sa nekim svojim filmovima idu kod producenata, a mislim da bi trebalo da oni koji se bave produkcijom donesu neki sadržaj i da nešto njih zanima. Produkcija je mnogo kreativan posao. Ovde je verovatno problem što producenti uglavnom više razmišljaju kako da vrate neki novac koji je uložen, da se nešto zaradi i imaju nešto što će biti gledano. Vrlo malo producenata se bavi nekim filmovima koji ne zanimaju široke narodne mase, već se bave nekim suštinskim problemima društva. Moguće da je to taj problem. Ja ga bar tako vidim.
NN: Čime se trenutno bavite, u kojim novim ostvarenjima ćemo Vas gledati?
TRIFUNOVIĆ: Trenutno sam u probama za predstavu sa rediteljem Kokanom Mladenovićem i glumačkom ekipom u kojoj će biti Milan Marić, Sanja Marković i Tihana Lazović. Bavimo se jednim susretom Josipa Broza Tita, Jovanke Broz, Ričarda Bartona i Elizabet Tejlor, ali na naš način, koji će da upoređuje ono vreme i ovo sadašnje. Kako Kokan kaže, mi ne znamo šta se desilo tamo, ali ništa nas ne sprečava da izmislimo neki događaj kao što je Kventin Tarantino izmišljao u svojim filmovima. Taj susret na Brionima nam se učinio zanimljivim pa nam je on povod za predstavu koju upravo pravimo.
NN: Radite na realizaciji filma o Aleksi Jankoviću iz Niša koji je zbog vršnjačkog nasilja u 12. godini izvršio samoubistvo. Koliko je ovaj vid nasilja danas zapostavljena tema?
TRIFUNOVIĆ: Već nekoliko godina sa scenaristom Vladimirom Arsenijevićem i Aleksinom majkom Draganom Gagom Janković razgovaram na tu temu. Razmere tog nasilja su potpuno neverovatne, jako malo se govori o tome. Kada smo o ovome pisali, razmišljali i pričali pokušavao sam da se setim šta se to meni dešavalo u školi. Naravno da je tu uvek bilo nečega što može da ostavi posledice. Čini mi se da su ova vremena, socijalne razlike, telefoni, tiktokovi, novac i siromaštvo doveli do još većeg nasilja u školama i da je to stvarno epidemijski. Film će biti posvećen Aleksi i Mahiru Rakovcu iz Sarajeva, koji je takođe doživeo strašno maltretiranje i takođe izvršio samoubistvo. On je, za razliku od Alekse, išao u internacionalnu školu, što nije pravilo razliku u nasilju.
NN: Kada će film biti snimljen?
TRIFUNOVIĆ: Nadam se da ćemo ga snimiti 2024. godine. Dobili smo novac na srpskom, hrvatskom, bugarskom i italijanskom konkursu. Mislim da ćemo negde na proleće 2024. godine biti spremni. Veliki je projekat i uvek je teško sakupiti novac jer dobijate po mrvicu od svakoga. Dobro je što smo prošli u četiri zemlje jer time vidimo da ta tema ne brine samo nas, nego da je problem i u drugim zemljama.
NN: Radili ste i u Skandinaviji, gdje ste u Danskoj igrali u seriji "Elvira". Kakvo je Vaše mišljenje o njihovoj kinematografiji, u čemu posljednjih godina prednjače?
TRIFUNOVIĆ: To je zemlja koja je manja od Srbije, ima nešto više stanovnika od Hrvatske, ali je puno uređenija nego što možemo da zamislimo. Ti ljudi puno ulažu u svoj filmski i televizijski program. Vrlo pametno i metodično to rade posljednjih 15 do 20 godina. Ulažu u te serije, na koje su mnogi na našem prostoru već odavno navikli. To su verovatno uvek bile najbolje serije. Kroz pandemiju bio sam osuđen da pogledam mnoge serije iz Danske koje ranije nisam imao priliku, tako da sam bio mnogo srećan kada su me zvali da igram u seriji "Elvira". Oni nisu mogli da veruju da sam ja gledao sve što su oni snimali. Da ne pričam o filmovima i tako dalje. Kada država odluči da kultura može da bude izvozni proizvod, onda to tako izgleda. Oni ne razmišljaju usko, nego kako da svoju kulturu prošire što više. Tako su došli do toga da imaju verovatno najcenjenije serije, a filmovi dobijaju nagrade na svim svetskim festivalima. Gledajući kako rade verovatno se neće zaustaviti, ići će još više i dalje.
NN: Film "Trougao tuge" je osvojio "Zlatnu palmu" na festivalu u Kanu. Koliko je taj film prikazao svijet u kojem živimo?
TRIFUNOVIĆ: Autori poput Tomasa Vinterberga i Rubena Estlunda, koji je režirao "Trougao tuge", bave se problemima koje njih tište. Holivud je drugačiji. Danas sam gledao nekih njihovih top 10, svi su neki "Avatari", heroji i junaci. Ne verujem da ove ljude nešto puno zanima to kako će im filmovi proći na blagajnama pa se mnogo više bave sobom i realnim problemima. To se naravno vidi u kvalitetu. Ovi klinci danas više vole ove "Marvele" i ostale gluposti. Mene i dalje zanima šta radi neki Estlund. Iako je "Trougao tuge" odličan, mnogo više volim njegove ranije filmove. Ali to je sada pitanje ukusa. To su ljudi koji se bave čovekom pre svega. Umetnika i treba pre svega da zanima čovek i vreme u kom živi, da bi mogli da se iskažu šta misle o tome. Ne mogu da zaobilaze to što se dešava u njihovom okruženju. Tako bi trebalo i u Srbiji i BiH - da autori mnogo više razmišljaju šta možemo da kažemo o ovom vremenu kada neko bude gledao te filmove za 50 ili 100 godina.
Migrantska kriza šarena laža
NN: Igrali ste ulogu krijumčara Strahinje u filmu "Gejm" koji se bavi migrantima. Koliko ste prošli kroz njihovu priču i kako gledate na živote ovih ljudi?
TRIFUNOVIĆ: Od kada je krenula migrantska kriza živeo sam u kraju Beograda oko autobuske stanice gde su oni bili stacionirani. Viđao sam ih svaki dan na ulici i pomagao koliko sam mogao. Onda sam s Anom Lazarević, koja je scenarista i režiser filma, na malom kastingu našao četvoro klinaca - dvoje iz Jemena, dvoje iz Irana. Troje je kasnije otišlo u Nemačku, a jedan je ostao da živi ovde. Suština svakog razgovora i njihovih priča su nesrećna detinjstva i porodice koje su zauvek izgubljene, ali kad imaš pare možeš da dođeš do Nemačke ili Austrije. Mislim da je to jedna šarena laža na kojoj se obrću veliki milioni. U pitanju je s druge strane empatija ovog sveta prema njima i to je ono što me najviše zabrinjava. Bio sam srećan što sam živeo s njima tih mesec i po dana i kasnije sa njihovim porodicama. Ovo je bio neki mali omaž njima. Imaju želju da naprave nešto od svog života, nisu se okrenuli na drugu stranu, nego i dalje imaju zdrava razmišljanja.
Progon ruskih umetnika budalaština
NN: Jedna od glavnih svjetskih tema je rat u Ukrajini. Kako gledate na progon ruskih umjetnika širom Evrope?
TRIFUNOVIĆ: Meni je to potpuna budalaština, šta god mislio o agresiji Rusije za koju mislim da je grozna i katastrofalna. Zabranjivanje umetnika je potpuno pogrešno, kao i sportske sankcije. Verovatno zato što smo mi to osetili na svojoj koži pa znam šta to znači. Ne vidim svrhu toga i da bilo šta pomaže da kada sve jednom stane pomogne lepšim i boljim odnosima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.