Gluma mi je spasila život, ovaj život koji sam izabrala.
Evo i dan-danas ne znam čime bih se bavila da ne radim ovo. Ne verujem u konačnosti, svemu nekad dođe kraj osim životu kao takvom. Nisam lancima vezana da sve mora biti kako sam zamislila. Više puta sam bila spremna i za neka nova iskustva, ali se nisu dogodila. Kao da neki prstić odgore kaže: "No, no, tu budi". I onda tako prolaze dani, godine, radiš, živiš, putuješ, družiš se, maštaš i - BAM, glavnjak sa mirisom i ukusom. Meso. Obraduješ se i zasučeš rukave da vidiš da li umeš i da li si sposoban za tako nešto. Glavna uloga te nauči da na druge i tuđe glavne uloge sasvim drugačije gledaš, sa mnogo većom pažnjom i respektom nego što si do tada imao. Veoma sam zahvalna ovom iskustvu, iskrene su riječi Aleksandre Janković, poznate srpske televizijske i pozorišne glumice koja trenutno tumači glavnu ulogu u novoj seriji "Azbuka našeg života". Iako je, kako kaže, cijeli život više bila posvećena pozorištu i njegovim daskama, publici se do sada predstavila u ulogama "Ulica lipa", "Budva na pjenu od mora", "Vratiće se rode", "Selo gori, a baba se češlja" i drugim. U intervjuu za "Nezavisne" Jankovićeva je govorila o ulozi Vesne u seriji koja se trenutno emituje na malim ekranima, težini priče koju serija prati, prethodnim ulogama i glumačkoj profesiji.
NN: Tumačite jednu od glavnih uloga u novoj dramskoj seriji "Azbuka našeg života". Kakva je zapravo Vesna, lik koji igrate?
JANKOVIĆ: Bilo je lako prihvatiti nešto što je jako dobro. Osim što je glavna uloga, što ne mora uvek biti i najvažnija stvar u odluci, bitno mi je bilo da se ukazala uloga u kojoj mogu pokazati ono što najbolje umem. Priželjkivala sam i desilo se. Nema slučajnosti, ima usklađenosti u željama i namerama. Smatram da se svakom želje ispune onda kada smo za njih spremni. Moje životno i profesionalno iskustvo su dobili svoju priliku. Zahvalna sam rediteljki Jeleni Bajić Jocić što je na mene pomislila kreirajući ovu seriju, a Mirjani Bobić Mojsilović što je napisala mušku i žensku verziju "Azbuke života", koja i te kako komunicira sa svakim pojedincem. Igram ženu mojih godina i svakako je moje iskustvo i razumevanje raznih životnih situacija i okolnosti doprinelo stvaranju lika Vesne Popović.
NN: U seriji u Vašem braku dolazi do krize. Koliko to može da se poistovjeti s realnošću, da li ste inspiraciju za lik koji tumačite pronašli u stvarnom životu?
JANKOVIĆ: Čovek i ne zna da je u problemu dok u problem ne zagazi do grla. Tako je i sa ovim ljudima čije likove tumačimo Jadran i ja. Oni su se sreli još u studentskim danima, zaljubili se i zavoleli i krenuli u zajednički život. Venčanje, jedno dete, drugo dete, posao, kuća, pelene.... Zar to ne liči na svačiji život?! Zar to nisu svačiji počeci? Idu dani i godine, deca odrastaju, odlaze u svoje živote, i? I onda se susretneš sam sa sobom i svojim životom i počneš da prebiraš rupe koje si tim putem napravio. Te rupe se krpaju, svako na svoj način. E, u toj tački nam se životi razlikuju, a razlikuju se i ishodi. Postavljaju se razna pitanja i sve se meri. Sve u ovoj seriji je potpuno životno i tiče se bukvalno svakog. Naravno da sam vukla sopstveno iskustvo gradeći lik Vesne, ali je i rediteljka imala jasnu sliku ko je i kakva je tačno Vesna Popović iz njene rediteljske vizure. Rado i pomno sam je slušala jer je znala šta hoće, a, znate, nama glumcima je važno kad reditelji znaju šta hoće i onda nije teško ići tim putem.
NN: Igrate s profesionalcima u ovom projektu, a sama serija je nastala prema motivima romana "Azbuka mog života" i "Muška azbuka" književnice Mirjane Bobić Mojsilović. Kakvo iskustvo nosite sa snimanja?
JANKOVIĆ: Pre svega, ovde su svi profesionalci. Ako neko i nije bio, naučio je biti. U ovo uključujem i sebe jer šta znači biti profesionalac? Po meni, znači biti odgovoran i posvećen, dati se do kraja. Ovde su to bili svi. Ono što je za mene važno, ono što sam naučila i usvojila jeste kako organizovati sebe u ličnom i profesionalnom smislu 60 snimajućih dana, imajući potpunu svest da nema faula. Osim što se dobro spremiš glumački, važno je sebe spremiti i psihofizički za taj zalogaj. Posao, u tom trenutku, dolazi na apsolutno mesto broj jedan. Naravno da se događa život koji nije samo snimanje i sve oko toga, ali posao je ipak na prvom mestu. Eto, na primer, meni je tokom snimanja preminula majka. Nije baš proletnji kašalj u pitanju, je l' da? Malo je reći z****na stvar. Veliko iskušenje, izazov i iskustvo. Valjalo je proći kroz sve to, a ostati profesionalac. Moram da kažem da su mi svi zaposleni na našoj seriji izuzetno pomogli i izašli u susret. A moje je bilo da se u svemu snađem najbolje što mogu. Obavila sam sve tehnikalije za tri dana i vratila se da radim. Vreme žalovanja je stiglo naknadno, nakon poslednje klape. Svašta naučiš na putu koji se zove život. Naučiš koliko si hrabar, snažan, voljen, podržan. I, opet posumnjaš u njega često.
NN: Mediji su prenijeli da ste u jednom intervjuu rekli: "S predstavom 'Amerika, drugi deo' osvojila sam sve nagrade koje jedna glumica može da osvoji". No, koja uloga je za Vas posebna?
JANKOVIĆ: Ja to nikada tako nisam rekla pre svega jer to nije istina, a i nisam takav karakter. Takvo što je sigurno izvučeno iz nekog konteksta. Moja karijera je počela u neuobičajenim godinama za moju profesiju (32) i odmah se sve dogodilo. Brz i snažan proboj popraćen nekim važnim nagradama. Odjednom sam postala vidljiva svima. I tada je krenula bujica uloga i posla. Uglavnom volim sve što sam radila, ali bih ipak izdvojila ulogu Lene u predstavi "Dvije" Tene Štivičić, režija Snježana Banović, ulogu Irine u predstavi "Amerika, drugi deo" Biljane Srbljanović, režija Dejan Mijač, ulogu majke Hinkeman u predstavi "Hinkeman" Ernsta Tolera, režija Andrej Nosov, ulogu Ebi Preskot u predstavi "Sudnji dan" Nila Labjuta, režija Jana Maričić, ulogu Marte u predstavi "Ko se boji Virdžinije Vulf" Edvarda Olbija, režija Dušan Petrović. Od TV "Vratiće se rode", "Budva na pjenu od mora", "Ulica lipa".
NN: Kakav je položaj i život glumaca i umjetnika na našim prostorima danas?
JANKOVIĆ: Ne bih odvajala to od opšte situacije. Kako je drugima koji su vezani za državnu kasu, tako je i nama. Za kulturu se odvaja izrazito malo novca i to je tužno. Raste građevina, ali ko će i kakav će čovjek u tim zgradama živeti zavisi od kulture i obrazovanja. Nije popularno vreme ni za jedno ni za drugo.
NN: Rekli ste da prije ovog projekta niste bili "neki poseban fan snimanja".
JANKOVIĆ: Jesam, to sam rekla jer je to istina. I mislim da ima veze samo sa mnom i mojim odrastanjem u profesiji. Pozorište mi je bilo skoro pa najvažnija stvar u životu, skoro. Ja sam uvek radila kako sam najbolje umela i razumela, ali mi je pažnja bila usmerena na daske koje život znače. U poznim četrdesetim se to promenilo. Valjda sam sazrela za nov medij.
NN: Da li postoji neka uloga u kojoj biste voljeli da se oprobate, a da dosad niste imali priliku?
JANKOVIĆ: Postoji. I priželjkujem je.
NN: Gdje će pozorišna i filmska publika moći da Vas vidi u narednom periodu? Kakvi su Vaši planovi?
JANKOVIĆ: Planovi i namere postoje i od Nove godine kreću u realizaciju, ali o tom -potom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.