Film i serije

Milena Predić za "Nezavisne": Uloga Svete Petke najteža u mojoj karijeri

Milena Predić za "Nezavisne": Uloga Svete Petke najteža u mojoj karijeri
Foto: Ustupljena fotografija | Milena Predić za "Nezavisne": Uloga Svete Petke najteža u mojoj karijeri

Uloga Svete Petke je najteža u mojoj dosadašnjoj karijeri. Najkompleksnija je, obiluje bogatstvom i tokom unutrašnje radnje bez puno dijaloga i teksta. Kompleksnost se ogleda i u tome što prati svetiteljkin put tokom 40 godina.

Počinje u njenoj ranoj mladosti kada odluči da se podvižava, do nekog zrelog doba kada je imala više od šezdeset godina. Zadatak mi je bio da u svim njenim starosnim dobima pružim neki dio sebe. Pronađem mladost i zrelost, neki mir.

Rekla je ovo u razgovoru za "Nezavisne" glumica Milena Predić, glavna junakinja ostvarenja "Sveta Petka - Krst u pustinji". Film je nastao po istinitoj priči i romanu "Petkana" Ljiljane Habjanović Đurović, koja zajedno sa rediteljem Hadži-Aleksandrom Đurovićem potpisuje scenario ovog ostvarenja. Biografska drama snimana u Srbiji, Rumuniji i Jordanu donosi priču o svetiteljki, iskušenjima i unutrašnjim demonima. Predićeva nije sumnjala u sebe kada je trebalo da iznese lik Svete Petke.

"Ona za mene predstavlja jednu od najvećih svetiteljki. Osetila sam poziv za ovu ulogu kao nešto što mogu da iznesem. Nisam imala nimalo sumnje, verovala sam  u sebe. Saradnja sa rediteljem Hadži-Aleksandrom Đurovićem mi je potvrdila tu intuitivnu odluku. Mislim da sam tu ulogu sa njim i svim glumcima sa kojima sam delila kadar dobro iznela", sa zadovoljstvom kaže filmska i glasovna glumica.

NN: Koliko Vam je prisustvo Ljiljane Habjanović Đurović, koja je sve vrijeme bila na setu, pomoglo da lakše uđete u lik?

PREDIĆ: Ona nam je bila velika podrška zato što je vodila računa da dio priče o kanonskim stvarima uradimo kako treba. Njena knjiga je satkana iz dosta unutrašnjih monologa. Bila mi je inspiracija, sam tok misli koji se u samoj svetiteljki odvijao. Ljiljanina podrška, koja je napisala tu knjigu u dahu, bila je neizostavna.

NN: Kroz film se proteže borba svetiteljke sa demonom. Da li svi u sebi imamo demona, je li najveća pobjeda savladati sebe?

PREDIĆ: Ultimativno da. Najveće bogatstvo našeg filma su ta premisa i radnja zato što postoji priča i taj trenutak iskušenice koju je reditelj Hadži-Aleksandar Đurović nekako likovno meni dosta približio. Nas dve dosta slično izgledamo, pa se stekne utisak da je ona u mojoj glavi, da je to borba sa samom sobom. U pobedu nad samim sobom najviše verujem. Sama svetiteljka se borila  i izborila. Samim time je dobila status koji danas ima.

NN: Da li bi poruke iz ovog filma trebalo da utiču i na ljude koji nisu vjernici?

PREDIĆ: Ja se njima najviše radujem ukoliko se odluče da gledaju. Razna suštinska pitanja čovekove egzistencije se u filmu postavljaju. Jedno od njih je pitanje vere u Boga i do koje mere smo spremni da taj unutrašnji glas ispratimo uprkos svim nedaćama i preprekama. Nameće se i pitanje da je sve borba sa samim sobom i da je onaj koji pobedi sebe pravi i istinski pobednik.

NN: Koliko se osjeti  duhovnost tokom snimanja u pustinji, da li ste osjećali smirenost u odnosu na snimanje nekih drugih filmova u prošlosti?

PREDIĆ: Sveta Petka nam je dala čudesnu prirodu. Veliku, monumentalnu, moćnu. Na unutrašnjem planu nas je izolovala od svega jer tamo ne postoje nikakvi tragovi civilizacije. Čovek može stvarno da se osami i krene sa nekom retrospekcijom sebe. Mnogo smo vremena proveli tamo snimajući, zahvalni smo pustinji jer nas je strašno inspirisala. Bili smo zaneseni njenom snagom i time koliko može da bude surova. Sve je igralo za nas. Pustinja je pored Svete Petke glavni lik u filmu.

NN: Kako su stvari funkcionisale na snimanju prvog filma u jordansko-srpskoj produkciji?

PREDIĆ: Bilo je divno. Imali smo prilike da kao jedna manja grupa, ukupno nas osam sve sa glumcima, budemo smešteni u nekim divnim kampovima. U tih mesec dana smo sa miroljubivim i veselim ljudima razmenili iskustva, upoznali se. To su ljudi koji su se obučavali i zanat pekli na velikim holivudskim produkcijama koje se tamo dešavaju poput "Ratova zvezda" i "Dine". Prihvatili su nas, našu temu i naš mali hrišćanski film koji je i njima doneo mnogo radosti.

NN: Koliko su ovakvi filmovi važni za očuvanje nacionalnog identiteta nekog naroda?

PREDIĆ: Identitetski je jako važno da je Sveta Petka, koliko god bila svetiteljka svih  pravoslavaca, u srpskom narodu posebno bitna. Činjenica da su njene mošti prebivale u Srbiji više od sto godina, znači da je ona u vreme kneginje Milice Hrebeljanović i despota Stefana Lazarevića bila deo našeg identiteta. Sama ideja da se radi film o njoj u ovom vremenu jeste naše traženje nas samih  u nekom našem koordinatnom sistemu. 

NN: Film je nedavno prikazan u Moskvi, kakve su bile reakcije?

PREDIĆ: Niko od nas nije bio na toj premijeri, ali znamo da su bile dvije popunjene projekcije. Čuli smo da su ljudi zanemeli. Slično je bilo i u nekoliko gradova u Srbiji. Uvek uđemo u neku sakralnu tišinu nakon projekcije. Publika stoji na odjavnoj špici kao da je i dalje u filmu. Mi svojim poklonom prekinemo taj njihov momentum.

 

Podrška SPC mnogo značila

NN: Od početka ste za snimanje filma imali podršku Srpske pravoslavne crkve  (SPC) u duhovnom smislu. Koliko je to značilo?

PREDIĆ: Značilo je mnogo. Patrijarh Porfirije je bio jako zadovoljan filmom, bio nam je gost na premijeri u Beogradu i blagoslovio je film. Raniji patrijarh Irinej je takođe dao podršku, kao i blaženopočivši mitropolit Amfilohije Radović. S obzirom na to da film i struktura knjige imaju kanonski deo, jako je važno da on bude ispraćen od strane ljudi koji poznaju tu materiju.

 

Glumcima važna raznovrsnost uloga

NN: Igrali ste mnogo različitih uloga, koliko Vas to razvija kao umjetnicu?

PREDIĆ: Nama glumcima je osim kvalitetnih uloga sa dobrim partnerima sa kojima možemo da se razmenimo u sceni i kadru jako važna raznovrsnost. To je nešto što na akademiji dramskih umetnosti spoznaje naše glumačko biće. Proveravamo različite žanrove. Koliko god da glumac ima kontinuitet u radu, ako ga publika doživi kroz iste uloge, to postaje dosadno i njemu i publici. Jako sam zadovoljna da sam zasad imala priliku da budem deo trilera, komedija, drama i epohe, koja mi možda i najviše leži.

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Najčitanije