Put podizanja svesti ima neizbežnu tačku brutalne i bezuslovne iskrenosti prema sebi.
Čovek koji odbija da laže sebe o sebi je čovek koji može otključati tom istinom svaki portal svesti. To su alfa i omega uslov i metod bez koga se duša prosto ne može uspinjati na putu ljubavi. Iako nas društvo svesno i nesvesno pre svega emotivnim ucenama, strahovima svih vrsta permanentno tera da ni slučajno ne obavimo taj unutrašnji brutalno iskreni dijalog sami sa sobom to je nešto što je neizbežno, naročito zbog povratka našeg srca u komunikaciju sa Bogom koju neće ometati ego i razum obrađujući to na svoj način. Šta to konkretno znači? To znači da se bližnji i daljnji često iz najboljih namera trude da nas ubede da je taj razgovor opasan i nepotreban, međutim taj brutalno iskreni razgovor je zapravo jedina suštinska ispovest Bogu naspram onih svih režiranih samoprekora ili samoosuda gde i u trenutku kada bi trebalo da smo najiskreniji opet igramo zadanu nam ulogu što iz straha koji nam je indukovan, što iz podsvesne želje da budemo onakvi kakvi mislimo da se od nas očekuje. Postoji veliki broj osoba koje bukvalno provedu ceo svoj život ne obavivši ključnu stvar taj brutalno iskreni razgovor sa svojom dušom, gde zaista samo sebi priznamo šta radimo iz straha, a šta iz ljubavi. Šta verujemo iz straha, a šta iz ljubavi i što je najvažnije dobro pogledamo da li je ono što zovemo ljubav možda samo naličje nekog skrivenog straha vezanost, trgovina, uslovnost, novi strah koji mi zovemo ljubav, a to ljubav nije! Najveći broj stanja depresije, očaja, tuge nastaje bukvalno kao nesporazum sa Bogom zbog ometanja tog otvorenog kanala ljubavi i to od ljudi koji ne samo da žele da nam nesvesno ili svesno ubace svoja destruktivna uverenja i strahove već čak i Boga hoće da projektuju prema svojoj slici, a ne obrnuto. Zato je istorija puna krvi i brutalnosti, mržnje i povređivanja, zabrana, kazni i pretnji, osveta i besa jer je neretko Bog bukvalno "kidnapovan" od onih koji zloupotrebljavajući njegovo ime i rade sve što ljubav nije. Posle tog glavnog razgovora sa svojom dušom i priznanja šta smo i ko smo i na šta se punimo ljubavlju, a šta nas ispunjava strahom ide sledeći nivo, a to je povratak svog srca našoj intuiciji koja je naš otvoreni kanal sa Bogom. To je ono što nepogrešivo osećamo u solarnom pleksusu, a što nam pomaže da precizno znamo šta dolazi odakle šta od straha, a šta od ljubavi. Mi slušamo šta ljudi govore, ali to što govore često nema veze sa tim kako zrače i šta emituju. Kada sam posmatrala kako moj pas koji ne razume nijednu reč i argumente uvek laje na onoga ko je pun mržnje, besa, ogorčenosti, shvatila sam da su ti osećaji entiteti koje i mi možemo precizno osetiti. To je ona neprijatnost, gušenje, strah, nelagoda i nema veze da li ta osoba priča ovo ili ono, ona emituje destruktivnu energiju toksičnih uverenja najčešće taštine i povređenog ega. Hoću da kažem danas je dan da obavite svoj najvažniji iskreni razgovor sami sa sobom i da vratite svoju intuiciju koja će vam biti nepogrešiv radar. Uvek se setim divnih reči mog prijatelja monaha, koji ima retko smirenje. On mi je ponavljao: sve ono što izaziva strah i uznemirenje nije od Boga...
Zaneseni svojim destruktivnim programima i uverenjima mislimo da je ovaj svet nepravedan, a Bog nezainteresovan za ljudsku patnju. Međutim, istina je sasvim suprotna: ovaj svet je smislen i harmonizovan u svakoj svojoj tački, a ljudska patnja je krik ega zato što smo zbog laži i straha zatvorili taj jedini kanal ljubavi.