Književnost

Pratite nas na Google news

Isidora Bjelica u kolumni za "Nezavisne": Heroj svog srca

Isidora Bjelica u kolumni za "Nezavisne": Heroj svog srca
Foto: N.N. | Isidora Bjelica u kolumni za "Nezavisne": Heroj svog srca
N.N.

O, šta mi mali ljudi možemo uraditi naspram svega onoga što nam život donosi - samoće, izdaje, bedu i nemaštinu, razočarenja, najteže bolesti, zlopaćenje, gubitak voljenih, nemoć i na kraju smrt.

Da li postoji bilo šta što malo ljudsko biće može da uradi da njegovo ovozemaljsko mučenje ima smisao, da postigne toliko željenu sreću uprkos svemu?

O, da. Svaki čovek ima samo jednu šansu da postane više od kosmičkog i socijalnog roba - a to je da postane sam svoj heroj, da se oslobađa jednog po jednog straha, jedne po jedne vezanosti, jedne po jedne zamke ega i programa koji su mu ubačeni.

Tek tako slobodan može istinski da oseti Tvorčevu ljubav u sebi. Dovoljan je bar jedan takav "nerazuman", "lud" herojski čin iz čiste radosti za spas. Nekom će to izgledati kao ludost, nepromišljenost, ali zašto se kaže da Bog voli hrabre.

Jer su oni iznad determinizma ropstva u koje smo ubačeni - ropstva sudbini, ropstva socijalnim normama, bankama, programima, konvencijama, društvu, institucijama, triviji stvarnosti - svima koji svaki dan traže nešto od vas i ubacuju vas u mašinu da ste im stalno nešto dužni - finansijski, moralno, emotivno, fizički.

Sve su vam programirali otkako ste bili beba do poslednjeg dana, ma kad vas zadesi. Od verovanja do ponašanja. Nisi potpuna dok ne nađeš svoju drugu polovinu, ostvaren si tek kad imaš dobar posao, kad zarađuješ, kad si "ostvaren" kao majka, žena...

Sad što veliki broj ljudi ne upada u te ostvarene - koji zadovoljavaju sve standarde ovog društva, nije bitno. Ali tek koliko je nesreće među ostvarenim - oni koji trpe nasilje u zajednicama, onih koji mrze svoj posao, a rade ga da bi platili sve ono što društvo zahteva od njih.

Koliko godina treba da prođe da shvatiš da su ti bukvalno ubacili program kako da se ponašaš, čemu da se nadaš, šta je "pametno" za tebe u ovom svetu... Da je tvoje pravo ako nećeš da se udaš na vreme ili ikad. Da je tvoje pravo da ne radiš isplativ posao, nego onaj koji ti srce hoće. Da je tvoje pravo da pogrešiš i shvatiš da ta osoba nije za tebe.

Da si ostvarena sa i bez dece. Da si svoja iako deca uprkos tvojim naporima nisu onakva kakva bi ti želela. Da si ljudsko biće koje ima pravo na svoje snove iako stariš, iako si bolesna! Društvo ima svoje standarde, ali to je prokleta laž koja se krije iza idiličnih fotografija uspešnih i bogatih, koji su uglavnom na terapijama kod psihijatra kako da zadrže pare, prevaziđu prevaru, strah od starosti.

Ne postoji idealan život, ali postoji promašen kada ne pratiš svoju radost! I to je jedini način da budeš luzer, ali luzer svog srca! Jer to da li si uspeo ili ne po meri društva, to je jedino što se računa - da li si izneverio svoju radost i svoje srce.

Ako njih pratiš, svaki pad vodiće te na pravi put. Ako radiš ono da zadovoljiš druge, svaki pad vodiće u novu propast i nezadovoljstvo. A svaki čovek, ma kako naizgled bio limitiranih mogućnosti, može postati heroj svog srca.

Kako osetiti veličanstvenost ljubavi i avanturu života, kad smo sami sebi mizerni u svojim strahovima, taštini, vezanosti i potrebi da sve učinimo što nam traže da bismo se ovde zadržali što duže grabeći za svoj ego. Ali, to samoprekoračenje niko ne može da uradi za nas, to moramo mi sami.

I kao što ne možemo voleti drugu osobu ako u njoj ne vidimo svog heroja, tako suštinski nikad nećemo zavoleti sebe ako smo osoba puna strahova, taštine, koja se oseća kao mizerni crv koji traži sigurnost, dok je zapravo naboden na udicu ove stvarnosti.

Sva ta trabunjanja o voljenju sebe ne kažu ti glavnu stvar - ne možeš voleti ni sebe niti bilo koga dok ne postaneš svoj lični heroj. ...Tonućemo dublje u očaj dok zaista iz srca ne možemo da kažemo sebi postao sam više od onoga što su mi namenili, prešao sam granice straha i razuma, uradio sam ono što sam mislio da ne mogu uprkos svemu, bar na dan živeo sam svoj san... Možemo ići kod hiljade savetnika, mudraca, terapeuta.

Uzalud - ponovo i ponovo ćemo tragati žedni ljubavi i gladni sreće dok, bar na tren, jednim činom ne postanemo sami heroj svog srca, dok ne uradimo nešto tako veličanstveno iracionalno izvan naših strahova što će ovu mizernu egzistenciju učiniti smislenom i najzad otvoriti portal ljubavi.

Tek tada zaslužićemo da volimo sebe i znati da zaslužujemo da budemo bezuslovno voljeni. Zašto su toliki ljudi nesrećni u ljubavi? Jednostavno - zato što samo heroji znaju istinski da vole. 

 

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Najčitanije