Četvrta tajna sfinge govori o tišini. Nije to uobičajeno za novu civilizaciju ma u kom delu sveta se nalazili - ali dani tišine su najvažniji za detoks duše, naročito od buke i vizuelne i informacijske agresije virtuelnog sveta - koja živi od ekstremnih suprotstavljenih stavova, tj. pogonskog goriva dualnog sveta i tako nas nesvesno uvlači u pakao opredeljivanja koji je nesvesno pakao suđenja - nešto što od trenutka kada nam ubacuju softver vrednovanja kroz odrastanje i školovanje je osnovna stvar - da li si za ovo ili ono - za ovo jelo, pevačicu, film, fudbalski klub, posle politički, ideološki, metafizički stav...
Sasvim nesvesno zakačivši se za nužnu igru permanentnog opredeljivanja na čijoj si strani i šta zastupaš uvedeni smo i nevoljno u proces permanentnog suđenja, što je, naravno, pokretač iluzije ovog sveta i sve obmane... Zato je na mesečnom nivou bar jedan dan detoksa misli od suđenja i vrelih strasti suđenja nužniji detoks od bilo koje zdrave dijete ili uzdržavanja.
To je dan za nas kad nećemo biti iznova izloženi informacijskom paklu u kome nevoljno učestvujemo svaki put kad svoj duh prošetamo tim putevima interneta. To, naravno, ne znači da taj dan ne možemo iskoristiti da čujemo nešto što će pomoći našem procesu podizanja svesti, ali u osnovi bez mnogo vatre važno je sagledati da virtuelni svet, baš kao i sve u dualnom svetu, možemo koristiti na dva načina: kao dodatni stimulans za rad na sebi, svojoj svesti ili da postanemo reaktivni konzument u beskrajnoj igri svađa i borbe ko je u pravu, a ko u krivu.
Danas kada zavisno od intelektualnih i duševnih preferenci možemo slušati neke od najzanimljivijih i najobrazovanijih ljudi današnjice i njihove YouTube nastupe potpuno je deplasirano žaliti se na informacijsku buku i pakao suđenja, linčovanja i najekstremnijih strasti koje se svakodnevno ukrštaju jer kao što biramo program možemo da biramo internet sadržaj i na kraju tako vršimo i odabir svojih misli. Čovek sam bira granice onoga što ulazi u njegovu auru i njegov informacijski prostor.
Postoji nešto što ne možemo izbeći, ali dosta toga možemo - kao npr. da zatvorimo vrata svog stana za sve one koji bi da nas opljačkaju, a tako je i s informacijama. To je taj jedan detoks informacijski dan u kome svodim račune čemu ne želim da budem izložen - dan istinskog priznanja sebi šta je to što me zaista zanima - jer ni to nije za osuđivanje, ali bez tog elementarnog poštenja prema sebi da li želim ili ne želim da budem uvučen u krvoločne igre svađa i suđenja u virtuelnom prostoru čovek može da tvrdi da je informacijska žrtva, ne priznajući sebi strast vrelog navijača.
Jer kao što smo kroz istoriju ostali zapitani ko su svi oni ljudi koji su stajali u gomili i navijali dok su ljude u areni jeli lavovi, pa ko su svi oni koji su aplaudirali dok su ljude javno spaljivali i giljotinirali na trgovima, jasno je da je poligon senke i neosvešćenosti ogroman i da svaki niski krvožedni poriv uvek ima svoj glas u glavi koji mu opravda svoje prisustvo i emotivni navijački angažman. U tom jednom detoks informacijskom danu jako je važno staviti to ogledalo ispred sebe i zapitati se da li mi mir prija istinski?