Marko Šelić, široj publici poznatiji pod nadimkom Marčelo, ima običaj da ispravi novinare kada ga uoči intervjua najave kao "svestranog momka".
"Taj kompliment pripada nekome ko je istovremeno i astrofizičar i stolar i ginekolog. Sve moje aktivnosti tiču se jednog istog - bavljenja pisanjem. A, sve što pišem je o ljudima, psima i mišima", kaže Marčelo, aludirajući na naziv jednog od svojih romana.
Ovaj mladi pisac i reper nedavno je počeo da snima video-blog, a njegov prvi "rad", koji se tiče incidenta na beogradskom Sajmu knjiga koji je zamalo prerastao u tuču među izlagačima, naišao je na ogroman odjek u medijima, baš kao i njegova pjesma "Pegla", kojom najavljuje novi album.
NN: Da li je Vaš blog, zasad, ispunio svrhu?
MARČELO: I jeste i nije. Ispunio je svrhu da skrene pažnju javnosti na jedan problem. No, krajnji cilj bio bi mu da se nešto tim povodom i uradi. Videćemo sledeće godine na sajmu ima li to nekog odjeka tamo gde zaista treba da ima ili će rok trajanja "čuda" i ovde biti tri dana. Jer, nije stvar u samom incidentu, već u tome što su svi preduslovi da se on desi već bili tu. Sajam, izgleda, nema nikakvih ograničenja kada je reč o tome šta ćeš raditi sa strujom na svom štandu: ti doplatiš, oni ti omoguće utičnice, onda uključiš mikrofon i radiš šta hoćeš.
NN: Nije li pomalo paradoksalno da već dugi niz godina tretirate slične probleme kroz svoje pjesme, a da mediji odreaguju tek na ovaj snimak?
MARČELO: Ako je ovo upečatljivije, neka bude. No, ne mogu da kažem da su me mediji zapostavljali, naprosto se poslednjih godina dogodilo to da se medijsko nebo promenilo - i onda, ako nećeš u rialitije, ima te srazmerno manje. Kako sam odbio sve pozive te vrste, prirodno je da me nije bilo.
NN: Koliko je tuzlanski reper Frenki, Vaš prijatelj i kolega, uticao na to da počnete da snimate video-blog, s obzirom na to da on to radi već neko vrijeme, a u jednom dijelu se i Vi pojavljujete?
MARČELO: Da, on je prava drugarčina. Razgovarali smo o tome i dao mi je neke stvarno korisne smernice. Ona najvažnija ima veze s time zašto je to dobro, pošto sam zadrti antiinternetaš i posebno se ježim te nove mode u kojoj neko izveštava preko Twittera o svakom minutu svog poluživota. Poenta je u tome da postoji golemi prostor između takvog preterivanja i potpunog bojkota, a ja sam bio ova druga krajnost. Nisam sebi zadao nikakav rok, a la "to mora na deset dana" - jednostavno, kad imam nešto što mi se čini zanimljivim, objaviću. Biće tu različitog sadržaja.
NN: Nedavno se pojavila Vaša nova pjesma "Pegla", koja nedvosmisleno govori o huliganima i pomjerenim vrijednostima u našem društvu. Šta su, po Vašem mišljenju, razlozi zbog kojih je današnja omladina okrenuta, uglavnom, sama sebi?
MARČELO: Teško je staviti tako ozbiljnu temu u blender i izbaciti jednu čašu preciznog odgovora. Sa svoje strane pokušavam da osvetlim pojedine aspekte - recimo, pesma "Pegla" je rađena i za novi album i kao song za predstavu "Klasni neprijatelj" Najdžela Vilijamsa, koja se igra u pozorištu DADOV; Vilijams se bavi problemom koncepta obrazovnog sistema i u njemu vidi ne jedini, ali svakako krupan razlog otuđenosti klinaca. U daleko manjoj i neuređenijoj sredini kao što je naša, taj se globalni problem još više vidi i oseća. Kod nas ljudi postavljaju sebi pitanje čemu uopšte obrazovanje - osim za ličnu duševnu satisfakciju - kad bilo ko može nekim sasvim drugačijim "veštinama" da zauzme mesto za koje se ti boriš isključivo svojim znanjem, profesionalnošću i poštenjem. No, iako će zbog toga svako biti potišten, neće zbog toga postati nasilnik. Kako se postaje nasilnik? Pesma nudi jedan od mogućih odgovora: momak je najpre bio žrtva nasilja. Na sve to neizostavno treba dodati i klimu u državi, koja svojim nereagovanjem indirektno (ili je baš to direktno?) afirmiše nasilje.
NN: Vikler Skaj je jedan od Vaših stalnih saradnika. Da li će biti prisutan i na novom materijalu? Koliko njegovi savjeti utiču na ono što radite, kada je muzika u pitanju?
MARČELO: Dugo nismo radili zajedno, ali svakako veoma držim do Đoletovog mišljenja. Sa njim samo treba navežbati da se probiješ kroz salvu ortačkog "hejta" i zafrkavanja da bi došao do onoga što stvarno misli, ali dobro, godinama sam trenirao taj sport (smijeh). A videćemo hoće li ga biti na novom albumu, baš smo skoro ćaskali o tome kako bi to bilo super, samo ako vreme dozvoli - obojica smo zatrpani gomiletinom obaveza, Đole je sad i ćale, ja gledam da postanem i tako... (smijeh)
NN: Vaši tekstovi su svojevrsni "storytelling", što Vas odvaja od većine scene. Pišete li u dahu ili ste onaj tip koji sjedne, dobro promisli i tek onda kombinuje riječi?
MARČELO: Uh, ovo drugo. Istina, ponekad se desi i da nešto nastane u cugu, to su divni dani. Ali sada, dva romana, četiri albuma i stotinak novinskih kolumni kasnije, najčešće sto puta merim pre nego što presečem. Ni to nije nikakva garancija da ćeš napraviti kvalitetno delo, ali jeste najviše što možeš da učiniš.
NN: Možete li nam otkriti neke detalje u vezi s "Napet šouom", šta će nam Marčelo novo pružiti?
MARČELO: Nije da se nešto pravim tajnovit, nego je zaista rano za detalje. Uvek se trudimo da napravimo nešto bolje nego pre - od pesme do pesme, negde u tome uspeš, negde ne. Tamo gde nismo novi, gledamo da barem budemo dobri. Tri su godine prošle od poslednjeg albuma, nakupili smo mnogo kreativne energije i čini nam se da će se to ozbiljno osetiti. Ako je neko posle "Mamice" i "Sunca" pomislio da smo malo ublažili oštrinu, videće koliko se zeznuo - mi radimo onako kako nam se ćefne i kako se osećamo. Voleo bih da smo i sad tako vedri, ali nismo, a u pesmama nema laganja, jer to ljudi vrlo, vrlo lako osete.
NN: Hoće li album vezivati neka koncepcija, kao što je to, recimo, bio slučaj s "Trećom strane medalje"?
MARČELO: Hoće. Kada ga ljudi budu čuli, neće imati nikakve nedoumice oko toga zašto nosi naslov koji nosi.
NN: Osjete li se neke promjene u Srbiji i regionu danas ili još treba da govorimo o "kući na promaji"?
MARČELO: Tu i tamo, poneki zupčanik se pokrene. Trenutno se u narodu oseća talas nade, ali još, čini mi se, nemamo konkretnog građanina koji može da se pohvali da zaista živi bolje. Nada je proizvod kojim se najbolje trguje, jer je to jedina stvar koju možeš da prodaš i najsiromašnijima. I zato je veoma važna, ona jeste suštinski pokretač svega. Nevolja je samo u ovoj zakonitosti hemije: zarđala nada jeste jednako - bes. Kao neko ko je odabrao da ostane u svojoj zemlji, moram da verujem da će neka naša vlada uvideti ovo, te da neće dozvoliti da se spomenuta jednačina iznova dokaže.
NN: Jedan ste od rijetkih muzičara koji je imao prilike da iz prvog lica "posao" sagleda iz nekoliko uglova. Šta je po Vašem mišljenju greška domaćeg novinarstva?
MARČELO: Isto što i svugde - zapošljavanje preko veze i nekažnjavanje neozbiljnosti. Đole Vikler je jednom govorio o tome da postoji jasan znak s kakvim novinarom imaš posla, a to je sledeće pitanje: "Gde nalaziš inspiraciju?"
NN: Šta se krije iza naziva "Intronaut", nastavka romana"Malterego"? Onaj koji sagledava svoje ja, sebe u društvu ili nešto sasvim treće?
MARČELO: Upravo to, astronaut koji putuje u sebe samog. Međutim, naslov se ne odnosi samo na Lea, glavnog junaka.
NN: Krajem septembra ste se susreli s Albaharijem. Šta publiku čeka u romanu koji će biti napisan "u šest ruku" i kada bi trebalo da se pojavi?
MARČELO: Govoriš o promociji nove Davidove zbirke priča. Imali smo prilike da malo proćaskamo o samoj prirodi kratke priče i Davidovom pristupu pisanju. A, što se knjige koju zajedno pišemo tiče, tu je i jedna dama, rediteljka Sanja Beštić. Ne bih prognozirao kada će biti gotova, jer se i tu obaveze javljaju kao prepreka želji, ali radimo i radujemo se toj saradnji, jer je reč o kreativnoj sinergiji baziranoj na prijateljstvu.
NN: Koje knjige čitate ovih dana i da li postoje neki pisci čiji rad pratite, bez obzira na to šta napišu?
MARČELO: Džo Hil. Premda su se zli jezici obrušili na činjenicu da je tip sin Stivena Kinga, pa su čak tvrdili i da mu otac piše - kao da je reč o balavcu, a ne o četrdesetogodišnjaku - sve to pada u vodu čim počnete da ga čitate. Ima odlične romane i sjajan je kao scenarista stripa. Velika mi je čast što sam došao u priliku da njegov serijal "Locke & Key" prevodim za domaće tržište, u izdanju kuće "Darkwood". Svima onima koji još ne veruju u to koliko deveta umetnost može biti literarno snažna - najtoplija preporuka.
NN: Često nastupate na festivalima, pa imate priliku da čujete i neke nove izvođače. Koga biste preporučili našim čitaocima?
MARČELO: "Cantwait", iliti Kendi. Bog Otac.
NN: Šta je zajedničko Marku Šeliću i Marčelu, a gdje se razilaze?
MARČELO: Sve im je zajedničko, to mi je najveća prednost i najveći problem.
Diskografija
"De Facto" (2003)
"Puzzle Shock!" (2005)
"Treća strana medalje" (2008)
"Deca i Sunce" sa "Filterima" (2010)
"Živa strana medalje" (2011)
Bibliografija
"Zajedno sami" (2008)
"O ljudima, psima i mišima" (2009)
"Malterego, knjiga prva: Rubikova stolica" (2012)
Stripovi
NN: Veliki ste ljubitelj stripova. Pratite li novije autore ili ste više okrenuti starijim, dokazanim izdanjima?
MARČELO: Pratim sve, koliko god mi vreme dopušta. To da su stariji autori jedino što vredi zvuči kao kliše u kome je zarobljen Balkan. Činjenica je da danas ima mnogo đubreta, ali kad ga nije bilo? Sad je samo vidljivije zato što je sve dostupnije. Kad počneš ozbiljno da tvrdiš kako je sve bilo bolje nekad, znaj da si ne samo mator, nego mator i otupeo.