Matija Bećković, najbolji živi srpski pjesnik i Njegoš naših dana, izrazio je u Trebinju na manifestaciji "Dučićev dan" žal za Cetinjem, koje je nekada bilo prijestonica srpstva.
"Na svu sreću, Trebinje je zamenilo Cetinje, u Trebinju ima Ulica cara Lazara, dok se u Cetinju Ulica Vuka Karadžića sada zove Islamska", kazao je tužno Bećković.
Besjedeći o žalu za srpskim zemljama, napisao je i dvije knjige koje su promovisane u Trebinju - "Najskuplja srpska reč" i "Najznačajnija srpska reč". Još od 1989. godine, na Vukovom saboru i iste godine na proslavi 600 godina kosovske bitke, govori o srpskim zemljama.
NN: Koje su to najskuplje i najznačajnije srpske riječi?
BEĆKOVIĆ: Još te 1989. godine napisao sam jedan tekst pod nazivom "Kosovo - najskuplja srpska reč", a pre toga i o hramu svetog Save, pa se to godinama umnožavalo, da bi Društvo za očuvanje baštine (DOB) iz Gacka, objavilo ove dve knjige beseda, odnosno "Najskuplja srpska reč", a to je Kosovo, i "Najvažnija srpska reč", a to je ona čuvena rečenica "Samo ti, dijete, radi svoj posao", koju je pred stradanje izgovorio starac Vukašin iz Klepaca, koja je postala lozinka cele naše istorije. Te dve reči promoviše i gatačka DOB, ali je, nažalost, naša zemlja do te mere isparcelisana da je ovim mladim ljudima iz Hercegovine problem da te knjige dođu u Srbiju, jer su one, eto, štampane u inostranstvu.
NN: Da li ste upoznati sa činjenicom da se obnavlja spomen-crkva u Prebilovcima, velikom srpskom stratištu?
BEĆKOVIĆ: Nadam se da će biti obnovljena, tim više što sam prisustvovao onoj velikoj sahrani početkom devedesetih godina, kada su izvađene mučeničke kosti iz jama, iz zemlje i kada su one svojom svetošću zasvetlele na suncu, a onda je ponovo sve minirano. Tada smo, idući u Prebilovce, prošli pored Klepaca, gde sam pitao ko je bio taj starac Vukašin, ali mi niko nije znao odgovoriti. To mi je kasnije i bio trag da napišem tekst upravo o važnosti njegovih reči, koje su, opet, ostale upamćene zahvaljujući dželatu starca Vukašina, a on ih je kasnije ispričao doktoru Nedu Zecu, tako da su se u neku ruku sva trojica ovekovečila zahvaljući toj najvažnijoj srpskoj reči, izgovorenoj ponovo i u Trebinju, na Crkvini, koja je postala i najveći vrh Republike Srpske, kome se ja uvek sa novom radošću vraćam.
NN: To potvrđuje i Vašu ljubav prema Trebinju?
BEĆKOVIĆ: Nigde se bolje ne osećam kao u Trebinju i kada bih mogao da živim u nekom manjem gradu, to bi sigurno bilo Trebinje. Ne bih se mogao ni pouzdati u svoje pamćenje koliko sam puta bio u ovom gradu, ali znam da je to svaki put bilo svečano i nekim lepim povodom, a dolazim još od onog doba kada se Dučićeve većeri nisu zvale Dučićevim, nego su ih nekako bili prozvali trebinjskim, a možda bi ih prozvali i Šantićevim samo da se ne zovu po Dučiću, čije je ime tada bilo proskribovano i ogubano.
NN: U tom periodu imali ste i jedan mali incident u Dučićevom gradu?
BEĆKOVIĆ: Nije to bio incident, već jedna mala senka, a sve se dešavalo kada sam prvi put došao na te večeri, gde sam, razume se, bio pozvan, i kada je u tadašnjem "Oslobođenju" osvanuo komentar da je sve bilo dobro, osim činjenice da sam se ja našao u Trebinju.
NN: Kakav je Vaš komentar na Zbornik radova o Vašem književnom djelu?
BEĆKOVIĆ: Iznenadio sam se da mlada srpska književna nauka ima takve podvižnike kao što su ovi naši mladi, lepi i skromni književni naučnici iz Instituta za srpski jezik, sa Filološkog i Učiteljskog fakulteta, koji sa laptopima i nenametljivo sede tu i analiziraju poeziju, demantujući ono što slušamo preko medija da poezija više nikoga ne interesuje i da se mladi bave nečim drugim. Ovi mladi ljudi čine čast našoj kulturi književnosti, svedočeći da mi stojimo rame uz rame s onim što se događa u svetskoj kulturi. Tako je i ovaj zbornik prava jedna antologija tekstova, u kojima je svako slovo razabrano kao pilav.
NN: Obećali ste svojoj čitalačkoj publici pokloniti i jednu novu knjigu, o čemu se radi?
BEĆKOVIĆ: Obećao sam i održaću obećanje. Pošto već imam objavljenu knjigu "Kad budem mlađi", ove ću godine objaviti knjigu "Kad budem još mlađi". Glupo je kad već čovek može da bude mlađi - da ne bude još mlađi...
Završen "Dučićev dan"
Muzičko-poetskim programom "Veče laureata" posvećenim dobitniku Dučićeve nagrade u 2010. godini Milovanu Danojliću, u subotu uveče u Trebinju je završena pjesnička manifestacija "Dučićev dan". U muzičkom dijelu programa nastupili su združeni trebinjski horovi, prvakinja Beogradske opere Jasmina Trumbetaš i gost ove opere iz Južne Koreje Li Hun, uz klavirsku pratnju Nevene Živković i Božidara Vučura, a nastupio je i klarinetista iz Herceg Novog Svetislav Vasić.