Književnost

POETSKI KUTAK: Branko V. Radičević "Ljubomora"

POETSKI KUTAK: Branko V. Radičević "Ljubomora"
Foto: Nezavisne novine | POETSKI KUTAK: Branko V. Radičević "Ljubomora"

Tada je pevao dan u granama topola.

Setim se tebe i odmah mi grešna miso.

Jutrom reka, a ti ludo gola.

Pa mišljah: da je reka muško, ja bih od bola vrisko.

 

I ja sam mogao ribe klati.

Nisam verovao grmu niti ženskoj jovi.

Ti si se mogla i mladom klenu dati.

Iz tvog su čela nicali beli rogovi.

 

Tada je pevao dan u granama topola.

Da bi te videla, trska je porasla za dva kolenca.

Dolazile su zveri oba pola.

Iz tvojih grudi htela su poteći dva bela studenca.

 

I ja sam samo mogao da padnem na kolena.

Bio sam snažni junac a ti mlada mati.

I gledao sam dva tvoja oka zamagljena

Zbog kojih ključa krv i snaga ludo pati.

 

Tada je pevao dan u granama topola.

Tvoja sam bedra zvao sapima, igračice.

Osećao sam: iz mog čela rastu dva roga vola.

Kako da stignem noge takve trkačice.

 

Bio je to ludi galop od jutra do noći.

Povaljali smo trave i izranili žita.

I gledali smo se na svetlu, svojoj bledoći,

Ja zdepast, debelog vrata, ti bela, tankovita.

 

I presta da peva dan u granama topola.

Čudno: rasle su šume sa korenjem nagore.

U vuka oči pune vučjeg bola.

U vodi ribe vode tajne razgovore.

 

I bila su dva neba, jedno je u reci.

I svaka je grana imala toplinu ruke.

Plovili su neki čudni, crni meseci

S usnama da ljube, s rukama za kurjake.

 

I presta da peva dan u granama topola.

Bi veče. Ti si ležala na paprati.

A ja sam bio mladić, slab, bez ona dva roga vola.

I videh: ti bi se mogla i mladom kurjaku dati.

 

Da sam ti bičje reči riknuo, ti bi znala.

I nikad bliže nožu ne bi moja ruka.

Pobegoh, sa mnom su i debla posrtala.

Pratila su me dva grozna oka, tvoja ili tvog vuka.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Najčitanije