Pre­drag Bje­lo­še­vić za "Ne­za­vi­sne": Tri­de­set go­di­na smo oslo­nje­ni sa­mi na se­be

Pje­snik Pre­drag Bje­lo­še­vić na čelu je Udruženja knjiže­vni­ka Re­pu­bli­ke Srpske (UK RS), ko­je će 31. okto­bra te­kuće go­di­ne pro­sla­vi­ti tačno 30 go­di­na pos­to­ja­nja i ra­da. U ve­zi s tim ova go­di­na u ra­du Udruženja pro­la­zi u zna­ku ju­bi­le­ja po­vo­dom ko­jeg će ovih da­na, tačni­je od 17. do 20. av­gus­ta, čla­no­vi UK RS bi­ti poča­sni gos­ti "Da­na Preo­braženja Srba u Ru­mu­ni­ji", ko­je orga­ni­zu­je Sa­vez Srba u Ru­mu­ni­ji. Ovim po­vo­dom o tre­nu­tnom ra­du Udruženja sa osvrtom na pret­ho­dne tri de­ce­ni­je Bje­lo­še­vić je go­vo­rio za "Ne­za­vi­sne".

NN: Čla­no­vi Udruženja knjiže­vni­ka Re­pu­bli­ke Srpske ove go­di­ne poča­sni su gos­ti po­zna­te manifestacije u Te­mi­šva­ru?

BJE­LO­ŠE­VIĆ: Na po­ziv Sa­ve­za Srba u Ru­mu­ni­ji iz Te­mi­šva­ra, Udruženje knjiže­vni­ka Re­pu­bli­ke Srpske ove go­di­ne, u svo­joj ju­bi­lar­noj, tri­de­se­toj go­di­ni ra­da i pos­to­ja­nja, pred­sta­viće se na 30. "Da­ni­ma Preo­braženja Srba u Ru­mu­ni­ji", a to je je­dna od naj­značaj­ni­jih knjiže­vnih ma­ni­fes­ta­ci­ja Srba u cje­lo­ku­pnom ra­sija­nju i ove go­di­ne oku­piće srpske pis­ce iz de­se­tak ze­ma­lja. Ovo­go­diš­nji la­ure­at Ve­li­ke Ba­zja­ške po­ve­lje je Đorđe Ne­šić, srpski pje­snik iz Hrvat­ske. Uz tri međuna­ro­dne knjiže­vne večeri, u Srpskom kul­tur­nom cen­tru "Sve­ti Sa­vo" u Ba­zja­šu biće održan okru­gli sto "Da­naš­nji tre­nu­tak srpske knjiže­vnos­ti u re­gi­onu, prečan­stvu i Evro­pi". Po­zva­ni smo od Sa­ve­za Srba u Ru­mu­ni­ji kao poča­sni gos­ti, što je ve­li­ka čast i oba­ve­za, pa smo u ma­lu eki­pu ipak us­pje­li da uvrstimo pis­ce i generacijski i po po­družni­ca­ma geo­graf­ski, ro­dno i po knjiže­vnom opredjeljenju, što uop­šte ni­je bi­lo la­ko, a po­se­bno zbog ne­mo­gućnos­ti odlas­ka ne­ko­li­ko is­ta­knu­tih čla­no­va Udruženja. U Te­mi­šva­ru će se, po­red me­ne, pred­sta­vi­ti: Mi­la­din Be­rić, Ne­de­ljko Žugić, Do­bro­slav Ćuk, Momčilo Koprivica‚ Že­ljka Avrić, Go­ran Ša­ula, Mi­lan Ra­kulj i Je­le­na Gli­šić.

NN: Ovim po­vo­dom biće objav­ljen i dvo­je­zični zbor­nik?

BJE­LO­ŠE­VIĆ: Jes­te, Sa­vez Srba u Ru­mu­ni­ji ovim po­vo­dom će pje­sni­ke Re­pu­bli­ke Srpske pred­sta­vi­ti u je­dnoj po­se­bnoj knji­zi, zbor­ni­ku, po nji­ma an­to­lo­gij­skom izbo­ru, ali po me­ni za nas značaj­nom izbo­ru sa­vre­me­nih pi­sa­ca Re­pu­bli­ke Srpske, jer ne može se go­vo­ri­ti o an­to­lo­gij­skom izbo­ru, ne­go u ovom tre­nut­ku mo­gućem, sas­tav­lje­nom od pi­sa­ca ko­ji su re­fe­ren­tni i ko­ji su bi­li u si­tu­aci­ji da pu­tu­ju u Te­mi­švar, a da ipak za­do­vo­lji­mo na­ve­de­ne kri­te­ri­ju­me ko­ji pred­stav­lja­ju UK RS.

NN: Sličan izbor po­ezi­je biće objav­ljen i u Bu­gar­skoj po­vo­dom tri de­ce­ni­je UK RS?

BJE­LO­ŠE­VIĆ: U Bu­gar­skoj sam uspio da do­go­vo­rim sa Aka­de­mi­jom knjiže­vnos­ti i umje­tnos­ti iz Var­ne i fes­ti­va­lom "Slo­ven­ski za­grljaj" da se na­pra­vi je­dna za­je­dnička an­to­lo­gi­ja dva­de­set pje­sni­ka Bu­gar­ske i dva­de­set pje­sni­ka Re­pu­bli­ke Srpske. Taj pro­je­kat je u to­ku i knji­ga će bi­ti objav­lje­na čak možda do No­ve go­di­ne, ali si­gur­no već na pro­ljeće. To je ve­li­ko pri­zna­nje na­šem Udruženju i pis­ci­ma Re­pu­bli­ke Srpske, a pod­sje­tio bih da smo 2019. go­di­ne obja­vi­li kod polj­skog iz­da­vača je­dan an­to­lo­gij­ski izbor pje­sni­ka čla­no­va UK RS na polj­skom je­zi­ku, što je bi­la prva knji­ga ov­daš­njeg sa­vre­me­nog pje­sniš­tva objav­lje­na na je­dnom stra­nom je­zi­ku od ka­da Re­pu­bli­ka Srpska pos­to­ji. Ta knji­ga je pri­su­tna u svim značaj­ni­jim uni­ver­zi­tet­skim i grad­skim bi­bli­ote­ka­ma u Polj­skoj. Sa­da smo u po­zi­ci­ji da 30 go­di­na na­šeg pos­to­ja­nja pro­sla­vi­mo pred­stav­lja­njem u Ru­mu­ni­ji i Bugarskoj i mi­slim da je to dra­go­cje­no za na­šu knjiže­vnost i za pro­mo­ci­ju i Udruženja i kul­tu­re Re­pu­bli­ke Srpske. Ta­kođe, do zvaničnog obi­lježava­nja go­diš­nji­ce Udruženja 31. oktobra iz štam­pe bi tre­ba­lo da izađe i Pje­snička pa­no­ra­ma pje­sni­ka ko­ji žive u Re­pu­bli­ci Srpskoj.

NN: Očeku­ju vas i broj­ne akti­vnos­ti na "do­maćem te­re­nu"?

BJE­LO­ŠE­VIĆ: UK RS ove go­di­ne sa­mo u iz­da­vačkoj dje­la­tnos­ti obja­viće de­se­tak knji­ga i bez ob­zi­ra na je­dnu stra­šnu be­spa­ri­cu, što je ne­po­jmlji­vo do sa­da, mi­slim da će časo­pis "No­va stvar­nost" izaći sa dva dvo­bro­ja. Biće još pro­mo­ci­ja od saj­ma u Ba­nja­lu­ci do beo­grad­skog saj­ma, gdje ćemo pro­mo­vi­sa­ti no­ve knji­ge. U pla­nu je da za­je­dno sa bečkom "Pro­sve­tom" na­pra­vi­mo je­dnu ve­li­ku knjiže­vnu pro­mo­ci­ju u Beču do kra­ja go­di­ne u okvi­ru obi­lježava­nja tri de­ce­ni­je Udruženja. Mo­ram da kažem da će i osmi Međunarodni knjiže­vni su­sre­ti u Ba­nja­lu­ci, ko­ji se održava­ju sre­di­nom okto­bra, bi­ti u zna­ku 30 go­di­na Udruženja. Međutim, cen­tral­ni do­gađaj pro­sla­ve tri de­ce­ni­je ra­da biće održan 31. okto­bra, na dan go­diš­nji­ce od osni­va­nja Udruženja na Ja­ho­ri­ni 1993. go­di­ne. Ri­ječ je o ve­li­koj za­vršnoj svečanoj aka­de­mi­ji UK RS 31. okto­bra u Is­točnom Sa­ra­je­vu, gdje je Udruženje knjiže­vni­ka Srpske, ka­ko se ne­ka­da zva­lo, i osno­va­no. Na toj svečanoj aka­de­mi­ji mno­gim za­služnim pis­ci­ma iz Re­pu­bli­ke Srpske i Srbi­je biće uručene po­ve­lje.

NN: Možete li iz­dvo­ji­ti ne­ke od na­slo­va iz po­me­nu­tih de­se­tak knji­ga ko­je bi tre­ba­lo da bu­du objav­lje­ne ove go­di­ne?

BJE­LO­ŠE­VIĆ: Biće tu iza­bra­ne pje­sme Bo­re Ka­pe­ta­no­vića, dra­me Zo­ra­na Kos­tića, kao i knji­ge Šćepa­na Ale­ksića, Jo­va­na Še­ke­ro­vića, Sa­nje Ra­du­lo­vić, Mar­ka Mi­lo­va­no­vića i dru­gih. Ono što bih još iz­do­jio jes­te da će na­građeni pje­snik na pro­šlim, se­dmim Međuna­ro­dnim knjiže­vnim su­sre­ti­ma u Ba­nja­lu­ci, ugle­dni mađar­ski knjiže­vnik Iš­tvan Tur­ci, ima­ti od­štam­pa­nu knji­gu pod na­zi­vom "Du­bi­na du­bi­ne" u pre­vo­du Ile­ša Fe­he­ra, na­šeg dra­gog pri­ja­te­lja. Upri­ličićemo pro­mo­ci­ju Iš­tva­na Tur­ci­ja za vri­je­me osmih Međuna­ro­dnih knjiže­vnih su­sre­ta. Tur­ci je je­dan od naj­po­zna­ti­jih sa­vre­me­nih pi­sa­ca u Mađar­skoj i upra­vo je do­bio knjiže­vnu na­gra­du u Ki­ni u vri­je­dnos­ti od 30.000 evra. U okto­bru bi tre­ba­lo da ode i u Ki­nu po na­gra­du i u ve­zi s tim pla­ni­ra­mo da po­mje­ri­mo su­sre­te za ko­ji dan, jer on ima ogromnu želju da po­no­vo dođe u Ba­nja­lu­ku. On, kao i svi na­građeni pis­ci do sa­da, je naš is­tin­ski pri­ja­telj i poča­sni član UK RS, što nam je ve­li­ka čast, jer je go­spo­din Tur­ci uje­dno i se­kre­tar mađar­skog PEN cen­tra.

NN: Za kraj, možete li na­pra­vi­ti krat­ki re­zi­me, gdje je UK RS da­nas u odno­su na 1993. go­di­nu, ka­da je osno­va­no?

BJE­LO­ŠE­VIĆ: U to vri­je­me su bi­li sa­mo sno­vi. Te 1993. go­di­ne je osni­va­nje Udruženja književnika bi­la je­dna ve­li­ka nužnost. Na­pros­to glas srpskih in­te­le­ktu­ala­ca ni­gdje u svi­je­tu ni­je mo­gao da do­pre, jer smo bi­li u me­dij­skoj blo­ka­di. To jes­te i je­dan od ra­zlo­ga osni­va­nja Udruženja knjiže­vni­ka Srpske, a, evo, po­ka­za­lo se da je to pra­vi po­tez s ob­zi­rom na to da Udruženje pi­sa­ca iz Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne ni­kad za tri­de­set go­di­na ni­je po­sla­lo ni­je­dan do­pis Udruženju knjiže­vni­ka Re­pu­bli­ke Srpske. To­li­ko ih in­te­re­su­ju pis­ci ko­ji do­la­ze iz Re­pu­bli­ke Srpske, a pod­sje­tiću, pri­je ra­ta srpski pis­ci su čini­li četrdeset od­sto ne­ka­daš­njeg Udruženja knjiže­vni­ka Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne. Da­nas za 250 pi­sa­ca iz Re­pu­bli­ke Srpske ne želi ni­ko ni da čuje, ta­ko da se mi već go­di­na­ma osla­nja­mo sa­mo na se­be. Da­kle, ta odlu­ka o osni­va­nju udruženja je bi­la is­pra­vna. Mi smo pro­šli kroz pe­ri­od ne­ra­zu­mije­va­nja i u sa­moj na­šoj druš­tve­noj za­je­dni­ci, ali mi­slim da na­kon sve­ga što sam već re­kao, UK RS sa časo­pi­som, međuna­ro­dnim su­sre­ti­ma i na­gra­da­ma, te ni­zom dru­gih akti­vnos­ti, da­nas na naj­bo­lji način pot­vrđuje epi­te­te ko­je no­si; re­pre­zen­ta­ti­vnog udruženja knjiže­vni­ka i udruženja knjiže­vni­ka od ja­vnog in­te­re­sa za Re­pu­bli­ku Srpsku.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.